Poresko planiranje

[Admin]

Poresko planiranje

Kako zakonski smanjiti poreske obaveze privrednog subjekta ?
Sta se vise isplati : preduzetnik ili DOO ?
Kako minimizirati poreske obaveze ?
Kako odloziti poreske obaveze za naredni period ?

U danasnje vreme sve vise firmi se susrece sa problemom nelikvidnosti ,
kao i sa nedostatkom jasnog cilja i plana u kom pravcu dalje usmeravati resurse firme.
Poresko planiranje je deo resenja za ove probleme.
Ono se prvenstveno primenjuje kod direktnih ( neposrdnih ) poreza , kao sto su :
porez na dobit preduzeca , porez na imovinu , porez na dobit preduzetnika.
Na indirektne ( posredne ) poreze je tesko uticati , jer su to porezi koji se uglavnom
prenose na druga lica – krajnje potrosace. Oni uglavnom ne uticu na visinu dobiti koju
privredni subjekti ostvaruju.

Kako napraviti izbor : da li otvoriti preduzetnicku radnju ili DOO ?

I preduzetnik i DOO imaju istu poresku stopu , kao i istu osnovicu za utvrdjivanje
poreza na dobit. Medjutim postoje bitne razlike koje menjaju krajnji rezultat ,
tj. iznos koji se na kraju placa na ime poreza.

Prva bitna razlika je u cinjenici da preduzetnik ne moze zasnovati radni odnos u
svojoj radnji , te ne moze po osnovu svog rada zaracunavati sebi zaradu i ostale
troskove po osnovu rada koji se zakonom priznaju. Samim tim on ima stavku
manje koju moze zaracunati kao rashod u poreskom bilansu.
Njemu se iz ove grupe troskova priznaju samo naknade po osnovu sluzbenog putovanja.

Osnivac privrednog drustva moze zasnovati radni odnos u svom drustvu i
moze sebi zaracunavati bruto zaradu kao trosak poslovanja.




Druga bitna razlika je u sledecem :
prema clanu 83. Zakona o porezu na dohodak gradjana , oporeziva dobit koju
preduzetnik ostvari ( obavljanjem samostalne delatnosti ) podleze godisnjem
porezu na dohodak gradjana , u slucju kada preduzenik ostvari dohodak veci
od trostrukog iznosa prosecne godisnje zarade isplacene po zaposlenom u
Republici u godini za koju se utvrdjuje porez.


Kod privrednih drustava ovaj se porez naplacuje tek po raspodeli
nerasporedjene dobiti.
Naime , dok se dobit vodi kao nerasporedjena , na nju se ne placaju porezi.
Porez se placa posle raspodele osnivacima ( dividende i udeli u dobiti ).
Tada se obracunava i placa porez od 20% ( po odbitku ) na prihode od kapitala.
Osnovicu za ovaj porez cini 80% od bruto iznosa isplacenih dividendi /udela u kapitalu.
Ako se deo dobiti zadrzi , tj. ponovo investira u posao , na taj se deo ne placa ovaj porez.
Prihodi od dividendi i udela u dobitku ne podlezu godisnjem porezu na dohodak gradjana.

Prema dosada iznetim cinjenicama ispada da se vise isplati prijaviti privredno drustvo ,
nego biti preduzetnik.

Ali , u ovoj proceni treba biti oprezan. Naime , ako preduzetnik ne predje
pomenutu granicu od tri prosecne godisnje zarade u Republici , tada on
ostvaruje veci iznos neto dobiti posle oporezivanja nego privredno drustvo
( pod ostalim jednakim uslovima , naravno ). U tom slucaju ,
vise se isplati registrovati se kao preduzetnik.

Sa druge strane , ako preduzetnik predje pomenutu granicu ,
vise se isplati prijaviti DOO , pod uslovom da se na kraju godine ne vrsi raspodela dobiti.