Link: pdf verzijaZ A K O N
O OBAVEZNOM OSIGURANJU U SAOBRAĆAJU
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se obavezno osiguranje u saobraćaju, osniva se
Garantni fond, uređuje se njegova nadležnost i način finansiranja i poveravaju se
javna ovlašćenja Udruženju osiguravača Srbije (u daljem tekstu: Udruženje).
Vrste obaveznog osiguranja u saobraćaju
Član 2.
Vrste obaveznog osiguranja u saobraćaju (u daljem tekstu: obavezno
osiguranje), u smislu ovog zakona, su:
1) osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja;
2) osiguranje vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu
trećim licima;
3) osiguranje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za štetu pričinjenu
trećim licima i putnicima;
4) osiguranje vlasnika čamaca od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim
licima.
Pod vlasnikom iz stava 1. ovog člana podrazumeva se i korisnik ili drugo lice
na koje je registrovano prevozno sredstvo u skladu sa propisima.
Osiguranjem vlasnika prevoznog sredstva od odgovornosti za štetu nanesenu
trećim licima pokrivene su, pod uslovima i na način propisan ovim zakonom, štete
koje to prevozno sredstvo pričini trećim licima, nezavisno od toga ko upravlja
prevoznim sredstvom.
Značenje pojedinih pojmova
Član 3.
Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeće značenje:
1) „saobraćajna nezgoda” je događaj u kome je nastala šteta zbog upotrebe
prevoznog sredstva;
2) „prevozno sredstvo” koje obuhvata motorno vozilo, vazduhoplov, čamac i
drugo prevozno sredstvo predviđeno ovim zakonom ima značenje utvrđeno zakonom
kojim se uređuje odgovarajuća vrsta saobraćaja, s tim što motorno vozilo obuhvata i
priključno vozilo;
3) „korisnik prevoznog sredstva” je fizičko ili pravno lice koje voljom vlasnika
koristi prevozno sredstvo;
4) „odgovorno društvo za osiguranje” je društvo za osiguranje sa kojim je
vlasnik prevoznog sredstva, kojim je prouzrokovana šteta, zaključio ugovor o
obaveznom osiguranju;
- 2 -
5) „oštećeno lice” je svako lice koje ima pravo na naknadu štete na osnovu
ovog zakona;
6) „Multilateralni sporazum” je sporazum zaključen između nacionalnih biroa
osiguranja država članica Evropskog privrednog prostora i drugih pridruženih država,
prema kome svaki nacionalni biro osiguranja garantuje za štete koje nastanu na
njegovom području upotrebom motornog vozila koje se uobičajeno nalazi na teritoriji
druge države potpisnice sporazuma, bez obzira da li su ta vozila osigurana ili ne;
7) „teritorija na kojoj se motorno vozilo uobičajeno nalazi” predstavlja
teritoriju države članice Evropske unije:
- čiju registarsku tablicu motorno vozilo nosi, bez obzira da li su tablice
trajne ili privremene,
- u kojoj je izdata oznaka osiguranja ili znak raspoznavanja sličan
registarskoj tablici koju motorno vozilo nosi, u slučaju kad registracija za određeni tip
tog vozila nije potrebna,
- u kojoj korisnik motornog vozila ima prebivalište, u slučaju kad za
određeni tip tog vozila nije potrebna registarska tablica niti drugi znak raspoznavanja
sličan registarskoj tablici,
- u kojoj se saobraćajna nezgoda dogodila, u slučaju kad motorno vozilo
koje je učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi nema nikakvu registarsku tablicu ili ima
registarsku tablicu koja ne odgovara ili više ne odgovara vozilu;
„Specijalno pravo vučenja (Special Drawing Rights - u daljem tekstu:
SDR)” je obračunska jedinica koju određuje Međunarodni monetarni fond;
9) „Najviša dopuštena masa vazduhoplova pri uzletanju (Maximum Take Off
Mass - u daljem tekstu: MTOM)” je najviša dopuštena masa vazduhoplova pri
poletanju koja odgovara odobrenoj masi specifičnoj za svaki tip vazduhoplova i koja
je utvrđena u uverenju o plovidbenosti vazduhoplova.
Ugovor o obaveznom osiguranju
Član 4.
Vlasnici prevoznih sredstava kojima se obavlja javni prevoz putnika i vlasnici
drugih prevoznih sredstava iz člana 2. stav 1. ovog zakona, dužni su da zaključe
ugovor o obaveznom osiguranju pre nego što se prevozno sredstvo stavi u
saobraćaj.
U slučaju pokretanja stečajnog postupka nad društvom za osiguranje,
zaključeni ugovori o obaveznom osiguranju ostaju na snazi do isteka vremena na
koje su zaključeni.
Dejstvo ugovora o obaveznom osiguranju
Član 5.
Društvo za osiguranje dužno je da zaključi ugovor o obaveznom osiguranju u
skladu sa uslovima osiguranja i tarifama premija koji su na snazi u vreme zaključenja
tog ugovora.
Društvo za osiguranje ne može odbiti ponudu za zaključenje ugovora o
obaveznom osiguranju ako ugovarač osiguranja prihvata uslove osiguranja i tarifu
premija društva za odnosnu vrstu osiguranja koji važe u vreme dostavljanja ponude
za zaključenje ugovora o osiguranju.
- 3 -
Uslovi osiguranja sastavni su deo ugovora o obaveznom osiguranju i društvo
za osiguranje dužno je da iste uruči ugovaraču osiguranja pri zaključenju ugovora.
Odredbe uslova osiguranja kojima se utvrđuju manja prava oštećenih lica od
prava predviđenih ovim zakonom, nemaju pravno dejstvo.
Obaveza društva za osiguranje iz ugovora o obaveznom osiguranju počinje
po isteku dvadeset četvrtog časa dana koji je u ispravi o osiguranju naveden kao
početak osiguranja, a prestaje po isteku dvadeset četvrtog časa dana koji je u ispravi
o osiguranju naveden kao dan isteka trajanja osiguranja, ako nije drukčije ugovoreno.
Obaveštavanje o uslovima osiguranja i tarifama premija
Član 6.
Društvo za osiguranje dužno je da dostavi Narodnoj banci Srbije uslove
obaveznog osiguranja, tarifu i premijski sistem sa tehničkim osnovama premije tog
osiguranja, najkasnije 90 dana pre početka primene, i to isključivo radi provere
njihove usaglašenosti sa propisima, aktuarskim načelima i pravilima struke
osiguranja.
Društvo za osiguranje istovremeno dostavlja Narodnoj banci Srbije i mišljenje
ovlašćenog aktuara o dovoljnosti premije osiguranja za trajno izmirenje svih obaveza
iz ugovora o obaveznom osiguranju i troškova sprovođenja tog osiguranja, kao i
trogodišnji poslovni plan društva koji pokazuje dovoljnost obračunatih premija.
Ako Narodna banka Srbije utvrdi da uslovi osiguranja, tarifa i premijski sistem
osiguranja iz stava 1. ovog člana nisu sačinjeni u skladu sa propisima, aktuarskim
načelima i pravilima struke osiguranja, izdaje nalog društvu za osiguranje da ih
uskladi sa istima u roku od 30 dana.
Ako Narodna banka Srbije izda nalog iz stava 3. ovog člana, društvo za
osiguranje ne može primenjivati uslove obaveznog osiguranja i premijski sistem tog
osiguranja zbog kojih je taj nalog izdat, do ispunjenja naloga iz tog stava.
Suma osiguranja i osigurana suma
Član 7.
Obaveza društva za osiguranje po osnovu obaveznog osiguranja ograničena
je sumom osiguranja, odnosno osiguranom sumom važećom na dan nastanka
štetnog događaja, ako ugovorom o osiguranju nije ugovorena viša suma.
Suma osiguranja, odnosno osigurana suma iz stava 1. ovog člana predstavlja
maksimalnu obavezu društva za osiguranje, po jednom štetnom događaju.
Dinarska protivvrednost sume osiguranja, odnosno osigurane sume,
odštetnog zahteva za male štete i učešća u šteti iz člana 92. stav 2. ovog zakona,
obračunava se po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan nastanka štetnog
događaja.
Obaveze vlasnika, odnosno lica koje upravlja prevoznim
sredstvom
Član 8.
Lice koje upravlja prevoznim sredstvom (u daljem tekstu: vozač) dužno je da
za vreme upotrebe prevoznog sredstva u saobraćaju ima polisu osiguranja ili drugi
dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju koji mora predočiti na zahtev ovlašćenog
službenog lica.
- 4 -
U slučaju kad prevoznim sredstvom upravlja vozač koji nije vlasnik tog
prevoznog sredstva, vlasnik prevoznog sredstva dužan je da vozaču omogući da za
vreme upotrebe prevoznog sredstva ima polisu osiguranja ili drugi dokaz o
zaključenom ugovoru o osiguranju, a vlasnik motornog vozila i Evropski izveštaj o
saobraćajnoj nezgodi.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, lice koje upravlja vazduhoplovom dužno je
da polisu osiguranja ili drugi dokaz o zaključenom ugovoru o obaveznom osiguranju
iz člana 2. stav 1. tač. 1) i 3) ovoga zakona predoči na zahtev ovlašćenog službenog
lica pre poletanja ili posle sletanja vazduhoplova.
U slučaju saobraćajne nezgode, vozač je dužan da svim učesnicima
saobraćajne nezgode koji imaju pravo podnošenja odštetnog zahteva po ovom
zakonu, da lične podatke i podatke o obaveznom osiguranju.
Obaveza prikupljanja podataka od strane društva za osiguranje
Član 9.
Društvo za osiguranje dužno je da prikuplja, obrađuje i čuva podatke o
osiguranicima, osiguranim prevoznim sredstvima, štetnim događajima i likvidaciji
šteta, po osnovu obaveznog osiguranja.
U obavljanju posla iz stava 1. ovog člana društvo za osiguranje organizuje,
čuva i održava bazu podataka:
1) o osiguranicima;
2) o prevoznim sredstvima;
3) o štetnim događajima;
4) za procenu i likvidaciju šteta.
Podaci iz stava 2. ovog člana prikupljaju se, obrađuju, čuvaju i koriste, u
skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i propisima o načinu
prikupljanja, čuvanja i dostavljanja podataka iz oblasti osiguranja, predviđenim ovim
zakonom.
Udruženje bliže propisuje sadržinu podataka iz stava 2. ovog člana i način
njihovog prikupljanja, čuvanja i dostavljanja.
Način prikupljanja, čuvanja i korišćenja baze podataka društva za
osiguranje
Član 10.
Podaci iz člana 9. stav 2. ovog zakona prikupljaju se neposredno od lica na
koja se ti podaci odnose i od drugih lica (učesnika i svedoka štetnog događaja).
Kad o podacima iz stava 1. ovog člana odgovarajuće evidencije vode organi
nadležni za bezbednost saobraćaja, pravosudni organi, organizacije za zdravstveno,
penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstvene ustanove i ustanove za socijalni rad,
podaci se pribavljaju od tih organa i organizacija.
Organi, organizacije i pojedinci koji poseduju podatke ili baze podataka iz
stava 1. ovog člana dužni su da, na zahtev, proslede te podatke društvu za
osiguranje.
Podaci iz stava 1. ovog člana čuvaju se deset godina po isteku ugovora o
osiguranju, odnosno po okončanju postupka naknade štete.
- 5 -
Podatke iz stava 1. ovog člana mogu koristiti, bez naknade, i oštećena lica,
prilikom podnošenja zahteva za naknadu štete društvu za osiguranje.
Izuzetak od obaveznog osiguranja
Član 11.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na prevozna sredstva Vojske Srbije.
Primena odredaba Zakona o osiguranju
Član 12.
Na osnivanje, poslovanje i vršenje nadzora nad poslovanjem društva za
osiguranje koje obavlja poslove obaveznog osiguranja, primenjuju se odredbe
zakona kojim se uređuje delatnost osiguranja (u daljem tekstu: Zakon o osiguranju),
ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena.
Primena drugih zakona
Član 13.
Na ugovore o obaveznom osiguranju primenjuje se zakon kojim se uređuju
obligacioni odnosi i drugi odgovarajući zakoni kojima se uređuju ugovori u pojedinim
vrstama osiguranja, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena.
II. OSIGURANJE PUTNIKA U JAVNOM PREVOZU OD POSLEDICA
NESREĆNOG SLUČAJA
Obaveza osiguranja putnika u javnom prevozu od posledica
nesrećnog slučaja
Član 14.
Vlasnici prevoznih sredstava kojima se obavlja javni prevoz putnika dužni su
da zaključe ugovor o osiguranju putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog
slučaja.
Ugovor iz stava 1. ovog člana dužni su da zaključe vlasnici:
1) autobusa kojim se obavlja javni prevoz u gradskom, prigradskom,
međugradskom i međunarodnom linijskom i vanlinijskom prevozu;
2) autobusa kojim se obavlja prevoz zaposlenih na posao i sa posla;
3) autobusa kojim se obavlja prevoz dece i učenika do predškolskih,
odnosno školskih ustanova i od predškolskih, odnosno školskih ustanova;
4) autobusa za prevoz turista;
5) putničkih automobila kojima se obavlja auto-taksi prevoz i „rent-a-kar”
vozila;
6) šinskih vozila za prevoz putnika;
7) svih vrsta plovnih objekata, kojima se na redovnim linijama ili slobodno
prevoze putnici, uključujući i krstarenja i prevoz turista;
svih vrsta „rent-a-kar” plovnih objekata iz tačke 7) ovog stava;
9) vazduhoplova čija je namena javni avio-prevoz (redovni, čarter, aviotaksi);
- 6 -
10) turističkih vazduhoplova koji se koriste za kraće prelete i panoramske
letove i „rent-a-kar” vazduhoplova;
11) drugih prevoznih sredstava, bez obzira na vrstu pogona, kojima se
prevoze putnici, uz naplatu prevoza, u vidu registrovane delatnosti.
Zaključenje ugovora iz stava 1. ovog člana, ne isključuje obavezu zaključenja
ugovora o osiguranju od odgovornosti.
Dozvola za stavljanje u saobraćaj, odnosno drugi akt nadležnog organa kojim
se utvrđuje sposobnost za stavljanje u saobraćaj prevoznog sredstva iz stava 2. ovog
člana može se izdati po podnošenju dokaza tom organu o zaključenom ugovoru o
osiguranju iz stava 1. ovog člana.
Vlasnik prevoznog sredstva iz stava 2. ovog člana, dužan je da na vidnom
mestu u prevoznom sredstvu i voznoj karti naznači podatke o zaključenom ugovoru o
osiguranju iz stava 1. ovog člana, a naročito naziv društva za osiguranje i prava
putnika po osnovu tog ugovora.
Pojam putnika u javnom prevozu
Član 15.
Putnici u javnom prevozu, u smislu ovog zakona, su:
1) lica koja se nalaze u prevoznom sredstvu kojim se obavlja javni prevoz i
koja imaju nameru da putuju, bez obzira da li su kupila voznu kartu ili nisu;
2) lica koja se nalaze u krugu stanice, pristaništa, luke, aerodroma ili u
neposrednoj blizini prevoznog sredstva, pre ukrcavanja, koja imaju nameru da
putuju;
3) lica koja su obavila putovanje i napustila prevozno sredstvo, a nalaze se
u neposrednoj blizini prevoznog sredstva, u krugu stanice, pristaništa, luke ili
aerodroma.
Putnicima iz stava 1. ovog člana smatraju se i lica koja imaju pravo na
besplatnu vožnju.
Putnicima iz stava 1. ovog člana ne smatraju se lica kojima je mesto rada na
prevoznom sredstvu.
Visina osigurane sume
Član 16.
Iznos najniže osigurane sume na koju može biti ugovoreno osiguranje putnika
u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja, po jednom putniku utvrđuje
Vlada, na predlog Narodne banke Srbije.
Osigurana suma iz stava 1, ovog člana ne može biti niža od:
1) za slučaj smrti putnika 8.000 evra;
2) za slučaj trajnog gubitka opšte radne
sposobnosti (invaliditeta) putnika 16.000 evra;
3) za slučaj privremene sprečenosti za
rad i stvarnih i nužnih troškova
lečenja putnika 4.000 evra.
Odluka iz stava 1. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike
Srbije”.
- 7 -
Pravo na isplatu osigurane sume
Član 17.
Putnik koga zadesi nesrećni slučaj, odnosno određeni korisnik prema
uslovima osiguranja u slučaju smrti putnika, ima pravo da zahteva da društvo za
osiguranje sa kojim je zaključen ugovor o osiguranju iz člana 14. stav 1. ovog
zakona, neposredno njemu izvrši svoju obavezu iz ugovora o osiguranju.
Ako vlasnik prevoznog sredstva nije zaključio ugovor o osiguranju iz člana 14.
stav 1. ovog zakona, ili je zaključio ugovor o osiguranju sa društvom za osiguranje
nad kojim je pokrenut stečajni postupak, a desio se nesrećni slučaj, lice iz stava 1.
ovog člana može zahtevati isplatu osigurane sume iz sredstava Garantnog fonda, u
skladu sa odredbama ovog zakona.
Pravo na osiguranu sumu iz člana 16. ovog zakona ima putnik, odnosno
korisnik osiguranja, nezavisno od toga da li ima pravo na naknadu štete po osnovu
odgovornosti prevozioca.
III. OSIGURANJE VLASNIKA MOTORNIH VOZILA OD ODGOVORNOSTI
ZA ŠTETU PRIČINJENU TREĆIM LICIMA
1. Ugovor o osiguranju od autoodgovornosti i njegovo dejstvo
Obaveza osiguranja od autoodgovornosti
Član 18.
Vlasnik motornog vozila dužan je da zaključi ugovor o osiguranju od
odgovornosti za štetu koju upotrebom motornog vozila pričini trećim licima usled
smrti, povrede tela, narušavanja zdravlja, uništenja ili oštećenja stvari, osim za štete
na stvarima koje je primio na prevoz (u daljem tekstu: osiguranje od
autoodgovornosti).
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, osiguranje od autoodgovornosti
pokriva i štete na stvarima koje su primljene na prevoz, ukoliko te stvari služe za
ličnu upotrebu lica koja su se nalazila u vozilu.
Pod štetom iz stava 1. ovog člana, podrazumeva se i šteta koja je pričinjena
trećem licu usled pada stvari sa motornog vozila.
Ugovor o osiguranju od autoodgovornosti - polisa osiguranja
Član 19.
Ugovor o osiguranju od autoodgovornosti - polisa osiguranja jednoobrazna je
za teritoriju Republike Srbije.
Sadržinu obrasca polise osiguranja iz stava 1. ovog člana i način vođenja
evidencije preuzetih polisa propisuje Narodna banka Srbije.
Obrazac polise osiguranja iz stava 1. ovog člana štampa Narodna banka
Srbije - Zavod za izradu novčanica i kovanog novca.
- 8 -
Zaključenje ugovora o osiguranju od autoodgovornosti i
registracija motornog vozila
Član 20.
Vlasnik motornog vozila, čije vozilo podleže obavezi registracije, dužan je da,
pri registraciji motornog vozila, produženju registracije i izdavanju probnih tablica,
organu nadležnom za registraciju podnese dokaz o zaključenom ugovoru o
osiguranju od autoodgovornosti.
Vlasnik motornog vozila koje ne podleže obavezi registracije svake godine
dužan je da zaključi ugovor o osiguranju od autoodgovornosti prilikom dobijanja
odgovarajuće dozvole za upotrebu i da obnavlja to osiguranje za sve vreme dok je
motorno vozilo u saobraćaju.
Lica koja nemaju pravo na naknadu štete
Član 21.
Pravo na naknadu štete, po osnovu osiguranja od autoodgovornosti, nema:
1) vlasnik motornog vozila čijom mu je upotrebom pričinjena šteta, za štete
na stvarima;
2) vozač motornog vozila čijom mu je upotrebom pričinjena šteta;
3) lice koje je svojevoljno ušlo u motorno vozilo čijom mu je upotrebom
pričinjena šteta, a koje je znalo da je to vozilo protivpravno oduzeto;
4) lice koje je štetu pretrpelo:
(1) upotrebom motornog vozila za vreme zvanično odobrenih auto-moto
i karting takmičenja i delova tih takmičenja na zatvorenim stazama, na kojima je cilj
postizanje maksimalne brzine, kao i na probama (treningu) za ta takmičenja,
(2) usled dejstva nuklearne energije tokom prevoza nuklearnog
materijala,
(3) usled vojnih operacija, vojnih manevara, pobuna ili terorističkih
akcija, ako postoji uzročna veza između tih dejstava i nastale štete.
Visina sume osiguranja
Član 22.
Iznos najniže sume osiguranja na koju može biti ugovoreno osiguranje od
autoodgovornosti utvrđuje Vlada, na predlog Narodne banke Srbije.
Iznos iz stava 1, ovog člana ne može biti niži od:
1) za štetu na licima, po jednom štetnom događaju,
bez obzira na broj oštećenih lica 1.000.000 evra;
2) za štetu na stvarima, po jednom štetnom
događaju, bez obzira na broj oštećenih lica 200.000 evra.
Druge najniže sume osiguranja na koje može biti ugovoreno osiguranje
definisane kriterijumima iz člana 26. za novčanu naknadu šteta na licima utvrđuje
Vlada Republike Srbije na predlog Narodne banke Srbije.
Ako ima više oštećenih lica, a ukupna naknada štete je veća od iznosa iz
stava 1. ovog člana, prava oštećenih lica prema društvu za osiguranje srazmerno se
smanjuju, do iznosa iz tog stava.
- 9 -
Odluka iz stava 1. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike
Srbije”.
Obaveštenje o saobraćajnoj nezgodi
Član 23.
Vlasnik motornog vozila, odnosno učesnik u saobraćajnoj nezgodi, dužan je
da odgovorno društvo za osiguranje obavesti o saobraćajnoj nezgodi u roku od 15
dana od dana kada se dogodila saobraćajna nezgoda.
Zahtev za naknadu štete i pravo na podnošenje tužbe
Član 24.
Potraživanje po osnovu osiguranja od autoodgovornosti oštećeno lice
ostvaruje podnošenjem odštetnog zahteva neposredno društvu za osiguranje.
Oštećeno lice može podneti zahtev za naknadu štete društvu za osiguranje
sa kojim je to lice zaključilo ugovor o osiguranju od autoodgovornosti, ako je takva
mogućnost predviđena tim ugovorom, saglasno aktima poslovne politike društva.
Ako društvo za osiguranje ne dostavi obrazloženu ponudu za naknadu štete,
odnosno obaveštenje iz člana 25. stav 5. ovog zakona u roku od 90 dana od dana
prijema odštetnog zahteva, odnosno ne isplati malu štetu u roku iz člana 27. ovog
zakona, oštećeno lice može podneti tužbu sudu i o tome obavestiti Narodnu banku
Srbije.
Društvo za osiguranje dužno je da zahtev iz stava 1. ovog člana evidentira u
posebnoj knjizi šteta sa danom prijema zahteva, po redosledu prijema.
U slučaju naknade štete po zahtevu iz stava 2. ovog člana, društvo za
osiguranje koje je isplatilo štetu ima pravo na regres od društva za osiguranje čiji je
osiguranik odgovoran za štetu.
Postupak i rokovi za odlučivanje o zahtevu za naknadu štete
Član 25.
Društvo za osiguranje je dužno da u roku od 14 dana od dana prijema
odštetnog zahteva utvrdi osnov i visinu tog zahteva, da dostavi podnosiocu zahteva
obrazloženu ponudu za naknadu štete i da isplati naknadu štete.
Ukoliko podneti odštetni zahtev nije potpun, društvo za osiguranje je dužno
da se u roku od osam dana od dana prijema zahteva pismeno obrati podnosiocu
zahteva i zatraži kompletiranje dokumentacije.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako u roku od 14 dana od dana prijema
odštetnog zahteva nije moguće utvrditi osnov i visinu tog zahteva, društvo za
osiguranje je dužno da ih utvrdi u roku od 45 dana od dana prijema tog zahteva za
štetu na stvarima, a u roku od 90 dana od dana prijema tog zahteva za štetu na
licima i da dostavi podnosiocu zahteva obrazloženu ponudu za naknadu štete, a u
daljem roku od 14 dana da isplati naknadu štete.
U slučaju kada je ponuđena visina naknade štete iz st. 1. i 3. ovog člana
manja od potraživanja oštećenog lica, društvo za osiguranje je dužno da oštećenom
licu ponudi i izvrši isplatu nespornog dela svoje obaveze na ime predujma, u
rokovima utvrđenim tim stavovima. Prihvatanje nespornog dela naknade štete ne
utiče na pravo na potraživanje spornog dela naknade.
- 10 -
U slučaju kada društvo za osiguranje oceni da nema osnova za naknadu
štete o tome će pismeno, sa obrazloženjem, obavestiti podnosioca odštetnog
zahteva, u roku od osam dana od utvrđivanja nepostojanja osnova, a saglasno
rokovima za odlučivanje o odštetnom zahtevu utvrđenim odredbama st. 1. i 3. ovog
člana.
Naknada šteta na licima
Član 26.
Društvo za osiguranje novčanu naknadu šteta na licima utvrđuje primenom
propisanih kriterijuma za naknadu te štete.
Vlada bliže propisuje način i kriterijume za utvrđivanje materijalne štete i
način i kriterijume za utvrđivanje nematerijalne štete, zavisno od težine telesne
povrede ili narušenog zdravlja, odnosno od stepena delimične onesposobljenosti za
rad, kao i krug lica koja imaju pravo na naknadu i maksimalni iznos naknade za
pretrpljene bolove usled smrti ili teškog invaliditeta nekog lica.
Naknada male štete
Član 27.
Štete za koje odštetni zahtev iznosi manje od 1.000 evra u dinarskoj
protivvrednosti i za koje su uz zahtev dostavljeni dokazi na osnovu kojih se može
utvrditi obaveza društva za osiguranje, smatraju se malim štetama.
Društvo za osiguranje je dužno da naknadu štete iz stava 1. ovog člana isplati
u roku od osam dana od dana prijema zahteva.
Društvo za osiguranje je dužno da štetu isplati u roku iz stava 2. ovog člana i
u slučaju kad u postupku naknade štete utvrdi da je iznos štete do 1.000 evra u
dinarskoj protivvrednosti, iako zahtev za naknadu štete nije opredeljen kao zahtev za
naknadu štete iz stava 1. ovog člana.
Prigovor i subrogacija društva za osiguranje
Član 28.
Kad oštećeno lice podnese odštetni zahtev društvu za osiguranje, društvo ne
može u odgovoru na takav zahtev isticati prigovore koje bi na osnovu zakona ili
ugovora o osiguranju moglo istaći prema osiguraniku zbog nepridržavanja zakona ili
ugovora.
Društvo za osiguranje koje naknadi štetu oštećenom licu stupa u njegovo
pravo prema licu odgovornom za štetu, za iznos isplaćene naknade, kamatu od
isplate naknade i troškove postupka, ako obaveza društva nije nastupila prema
uslovima ugovora o osiguranju od autoodgovornosti.
Naknada štete u slučaju gubitka prava iz osiguranja
Član 29.
Osigurano lice gubi prava iz osiguranja u sledećim slučajevima:
1) ako vozač nije koristio motorno vozilo u skladu sa njegovom namenom;
2) ako vozač nije imao vozačku dozvolu za upravljanje motornim vozilom
određene kategorije, osim ako je vozilom upravljalo lice koje je kandidat za vozača
- 11 -
za vreme obuke za upravljanje vozilom, uz poštovanje propisa kojima je ta obuka
regulisana;
3) ako je vozaču oduzeta vozačka dozvola ili je isključen iz saobraćaja ili mu
je izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom, odnosno zaštitna
mera zabrane upotrebe inostrane vozačke dozvole na teritoriji Republike Srbije;
4) ako je vozač upravljao motornim vozilom pod uticajem alkohola iznad
dozvoljene granice, opojnih droga, odnosno zabranjenih lekova ili drugih
psihoaktivnih supstanci;
5) ako je vozač štetu prouzrokovao namerno;
6) ako je šteta nastala zbog toga što je motorno vozilo bilo tehnički
neispravno, a ta je okolnost vozaču vozila bila poznata;
7) ako je vozač posle saobraćajne nezgode napustio mesto događaja, a da
nije dao svoje lične podatke i podatke o osiguranju.
Gubitak prava iz osiguranja na osnovu stava 1. ovog člana nema uticaja na
pravo oštećenog lica na naknadu štete.
Društvo za osiguranje koje naknadi štetu oštećenom licu iz stava 2. ovog
člana, stupa u prava oštećenog lica prema licu koje je odgovorno za štetu, za iznos
isplaćene naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka.
Naknada štete koju prouzrokuje neovlašćeno lice
Član 30.
Osiguranjem od autoodgovornosti obuhvaćene su, u skladu sa odredbama
ovog zakona, i štete prouzrokovane upotrebom motornog vozila koje je koristilo,
odnosno kojim je upravljalo neovlašćeno lice.
Društvo za osiguranje koje naknadi oštećenom licu štetu iz stava 1. ovog
člana, stupa u prava oštećenog lica prema licu koje je odgovorno za štetu, za iznos
isplaćene naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka.
Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi
Član 31.
U slučaju saobraćajne nezgode, učesnici su dužni da popune, potpišu i
međusobno razmene Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, saglasno zakonu
kojim se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima. Uredno popunjen Evropski
izveštaj o saobraćajnoj nezgodi oštećeno lice i osiguranik mogu koristiti kao odštetni
zahtev po osnovu osiguranja od autoodgovornosti.
Društvo za osiguranje dužno je da ugovaraču osiguranja, uz polisu osiguranja
od autoodgovornosti, uruči Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi.
Za vreme upotrebe motornog vozila u saobraćaju, vozač je dužan da ima
Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi i da ga predoči na zahtev ovlašćenog
službenog lica.
Promena vlasnika motornog vozila
Član 32.
Ako se u toku važenja ugovora o osiguranju od autoodgovornosti promeni
vlasnik motornog vozila, prava i obaveze iz tog ugovora prelaze na novog vlasnika i
traju do isteka tekućeg perioda osiguranja.
- 12 -
Teritorijalna važnost osiguranja od autoodgovornosti
Član 33.
Osiguranje od autoodgovornosti pokriva štete nastale na teritoriji država
članica Evropske unije i teritoriji država članica Sistema međunarodne karte
osiguranja ili država čiji je nacionalni biro osiguranja potpisnik Multilateralnog
sporazuma, bez plaćanja dodatne premije osiguranja.
Naknada štete prouzrokovane u inostranstvu
Član 34.
Odgovorno društvo za osiguranje dužno je da naknadi štetu koja je
upotrebom motornog vozila prouzrokovana na teritoriji država članica Evropske unije
i teritoriji država članica Sistema međunarodne karte osiguranja ili država čiji je
nacionalni biro osiguranja potpisnik Multilateralnog sporazuma, do visine određene
propisima o osiguranju od autoodgovornosti države u kojoj je šteta nastala. Ako je
najniža suma osiguranja te države niža od sume osiguranja iz člana 22. ovog
zakona, šteta će se naknaditi do iznosa iz tog člana.
Ako odgovorno društvo za osiguranje iz stava 1. ovog člana ne isplati
naknadu štete, štetu će naknaditi Udruženje.
Za štetu koju prouzrokuje vozač neosiguranog motornog vozila koje se
uobičajeno nalazi na teritoriji Republike Srbije na teritoriji država članica Evropske
unije ili država čiji je nacionalni biro osiguranja potpisnik Multilateralnog sporazuma ili
države u kojoj registarska tablica zamenjuje važeću međunarodnu ispravu o
osiguranju od autoodgovornosti, odgovara Garantni fond, u skladu sa zaključenim
međunarodnim sporazumima.
Isticanje regresnih zahteva pravnih lica iz oblasti socijalnog
osiguranja
Član 35.
Pravna lica koja obavljaju poslove zdravstvenog, penzijskog i invalidskog
osiguranja mogu, na ime isplaćenih obaveza za svoje osiguranike, prema društvu za
osiguranje isticati regresne zahteve po osnovu osiguranja od autoodgovornosti u
iznosu stvarne štete, do iznosa najviše obaveze društva, u slučajevima kad te
zahteve, prema odgovarajućim propisima, mogu isticati prema licu odgovornom za
štetu.
Stvarnom štetom iz stava 1. ovog člana smatraju se troškovi lečenja i drugi
nužni troškovi prouzrokovani lečenjem, kao i srazmeran iznos penzije oštećenog lica
odnosno članova njegove porodice, a koji se određuje u kapitalizovanom iznosu
prema preostalom vremenu staža osiguranja i godinama života lica potrebnih za
sticanje prava na starosnu penziju.
2. Naknada štete prouzrokovane upotrebom motornog vozila inostrane
registracije
Međunarodna isprava o osiguranju od autoodgovornosti
Član 36.
Vozač koji ulazi na teritoriju Republike Srbije motornim vozilom koje se
uobičajeno nalazi na teritoriji države čiji nacionalni biro osiguranja nije potpisnik
Multilateralnog sporazuma, dužan je da ima valjanu međunarodnu ispravu o
- 13 -
osiguranju od autoodgovornosti koja važi za teritoriju Evropske unije ili neki drugi
dokaz o postojanju takvog osiguranja.
Međunarodnu ispravu iz stava 1. ovog člana, za motorno vozilo koje se
uobičajeno nalazi na teritoriji države čiji je nacionalni biro osiguranja potpisnik
Multilateralnog sporazuma, zamenjuje registarska tablica.
U slučaju kad je motorno vozilo poslato sa teritorije države članice Evropske
unije na teritoriju Republike Srbije, smatra se da se rizik nalazi u Republici Srbiji za
vreme od trideset dana od neposrednog prijema vozila od strane kupca, i kad vozilo
nije registrovano u Republici Srbiji.
Valjanost međunarodne isprave o osiguranju od
autoodgovornosti
Član 37.
Međunarodnom ispravom i dokazom iz člana 36. stav 1. ovog zakona smatra
se isprava i dokaz čiju valjanost priznaje Udruženje, u skladu sa zaključenim
međunarodnim sporazumima.
Udruženje je garant za obaveze zasnovane na ispravi iz stava 1. ovog člana,
do iznosa iz člana 22. ovog zakona.
Granično osiguranje
Član 38.
Vozač motornog vozila koje se uobičajeno nalazi na teritoriji države čiji
nacionalni biro osiguranja nije potpisnik Multilateralnog sporazuma koji nema valjanu
međunarodnu ispravu ili dokaz o postojanju osiguranja od autoodgovornosti iz člana
36. ovoga zakona, dužan je da zaključi ugovor o osiguranju od autoodgovornosti
(granično osiguranje) koje važi na teritoriji država članica Evropske unije s važnošću
za vreme njegovog boravka na teritoriji države članice Evropske unije, a najmanje na
15 dana.
Nadzor nad ispunjavanjem obaveza vozača motornog vozila sa inostranom
registracijom iz stava 1. ovog člana i iz člana 36. ovog zakona, sprovodi organ
nadležan za unutrašnje poslove. Kad motorna vozila, koja se uobičajeno nalaze na
teritoriji druge države članice Evropske unije ili treće države, ulaze u Republiku Srbiju
sa teritorije druge države članice, organ nadležan za unutrašnje poslove obavlja
nadzor nesistematičnim proveravanjem, koje nije usmereno isključivo na
proveravanje osiguranja od autoodgovornosti.
Naknada štete prouzrokovane upotrebom motornog vozila
inostrane registracije
Član 39.
Lice kome je pričinjena šteta upotrebom motornog vozila inostrane
registracije na teritoriji Republike Srbije, za koje postoji valjana međunarodna isprava
ili drugi dokaz o osiguranju od autoodgovornosti, podnosi odštetni zahtev društvu za
osiguranje koje je dobilo ovlašćenje Udruženja za obavljanje poslova koji proizlaze iz
međunarodnog sporazuma o osiguranju vlasnika motornih vozila od odgovornosti za
štete nastale upotrebom motornih vozila u zemlji ili inostranstvu.
Ako društvo za osiguranje kome je podnet odštetni zahtev iz stava 1. ovog
člana u roku od 60 dana od dana prijema tog zahteva ne isplati naknadu štete,
oštećeno lice ima pravo da odštetni zahtev podnese Udruženju.
- 14 -
Ako Udruženje ne isplati naknadu štete u roku od 30 dana od dana prijema
odštetnog zahteva, oštećeno lice može podneti tužbu protiv Udruženja ili društva za
osiguranje iz stava 1. ovog člana i o tome obavestiti Narodnu banku Srbije.
Naknada štete po osnovu graničnog osiguranja
Član 40.
Štetu prouzrokovanu upotrebom motornog vozila inostrane registracije, čiji se
vlasnik osigurao od autoodgovornosti kod domaćeg društva za osiguranje, naknađuje
to društvo, prema odredbama ovog zakona koje važe za osiguranje vlasnika
motornog vozila domaće registracije.
Naknada štete od neosiguranog motornog vozila inostrane
registracije
Član 41.
Štetu koja je prouzrokovana upotrebom motornog vozila inostrane
registracije, čiji se vlasnik nije osigurao od autoodgovornosti, naknađuje Garantni
fond.
3. Premija za obavezno osiguranje - premijski sistem
Utvrđivanje i propisivanje premije za obavezno osiguranje
Član 42.
Društvo za osiguranje dužno je da obračun premije za svaku tarifnu grupu
premijskog sistema obaveznog osiguranja vrši na osnovu odgovarajućih podataka za
tu tarifnu grupu.
Podatke za obračun premije za svaku tarifnu grupu premijskog sistema čine
podaci o zaključenim ugovorima o osiguranju, prijavljenim, rešenim, isplaćenim i
rezervisanim štetama, troškovima u vezi sa rešavanjem i isplatom šteta, kao i ostali
podaci potrebni za procenu rizika i utvrđivanje premije.
Podatke iz stava 2. ovog člana društvo za osiguranje dužno je da dostavlja
Udruženju, u roku koji propiše to udruženje.
Udruženje obrađuje podatke iz stava 2. ovog člana i objavljuje ih na svom veb
sajtu najmanje jednom godišnje.
Bonus - malus sistem
Član 43.
Društvo za osiguranje dužno je da u svoj premijski sistem, odnosno tarifu
uključi i prilikom zaključivanja osiguranja od autoodgovornosti primenjuje bonusmalus
sistem.
Osnovne kriterijume bonus-malus sistema, podatke za primenu tog sistema,
kao i najviši bonus, utvrđuje Narodna banka Srbije.
Društvo za osiguranje može da utvrdi i druge dodatne kriterijume koji nisu u
suprotnosti sa kriterijumima iz stava 2. ovog člana.
- 15 -
4. Prodaja polisa osiguranja i poslovanje društva za osiguranje
Član 44.
Prodaju polisa osiguranja od autoodgovornosti, pored lica predviđenih
Zakonom o osiguranju, mogu obavljati i pravna lica koja su u skladu sa propisima o
bezbednosti saobraćaja na putevima ovlašćena za vršenje tehničkog pregleda vozila
(u daljem tekstu: tehnički pregled).
Prodaja polisa osiguranja od autoodgovornosti od strane tehničkih pregleda
ne smatra se poslovima zastupanja u osiguranju u smislu Zakona o osiguranju.
Prodaju polisa osiguranja od autoodgovornosti kod tehničkog pregleda mogu
vršiti samo zaposleni u tom licu, koji imaju ovlašćenje za obavljanje poslova
zastupanja u osiguranju izdato saglasno Zakonu o osiguranju.
Društvo za osiguranje i tehnički pregled, kao i sa njima povezana lica, ne
mogu, osim ugovora o prodaji polisa osiguranja, zaključivati ugovore o zakupu
poslovnog prostora, niti druge pravne poslove kojima tehnički pregled ostvaruje
druge prihode i pogodnosti iz sredstava društva za osiguranje ili sa njim povezanog
lica.
Tehnički pregled ne može naplaćivati premiju osiguranja.
Član 45.
Režijski dodatak u obavljanju poslova osiguranja od autoodgovornosti može
iznositi do 23% bruto premije tog osiguranja.
Troškovi sprovođenja osiguranja od autoodgovornosti, uključujući i troškove
pribave, ne mogu biti veći od ostvarenog režijskog dodatka iz stava 1. ovog člana, a
provizija za prodaju polisa osiguranja od autoodgovornosti ne može iznositi više od
5% bruto premije tog osiguranja.
Društvo za osiguranje dužno je da u okviru finansijskih izveštaja posebno
sastavlja uporedni pregled prihoda i rashoda i da utvrđuje i iskazuje dobit, odnosno
višak i gubitak, odnosno manjak za obavljanje poslova osiguranja od
autoodgovornosti.
Društvo za osiguranje dužno je da 1,2% bruto premije osiguranja od
autoodgovornosti izdvoji kao deo preventive i da kvartalno uplaćuje na poseban
račun za uvođenje, funkcionisanje i unapređenje sistema za praćenje, kontrolu i
regulisanje saobraćaja - video nadzor nad putevima.
Društva za osiguranje će izdvajanja iz stava 4. ovog člana vršiti u roku od pet
godina.
Sredstva iz stava 4. ovog člana koriste se u skladu sa zakonom kojim se
uređuje bezbednost saobraćaja na putevima.
5. Posebne odredbe o sprovođenju osiguranja od autoodgovornosti
1) Ovlašćeni predstavnik za odlučivanje o odštetnom zahtevu
Član 46.
Ovlašćeni predstavnik za odlučivanje o odštetnom zahtevu po osnovu
osiguranja od autoodgovornosti (u daljem tekstu: ovlašćeni predstavnik) je lice koje u
ime i za račun odgovornog društva za osiguranje prikuplja informacije, preduzima
mere potrebne za odlučivanje o odštetnom zahtevu i u državi prebivališta oštećenog
lica vrši odgovarajuće isplate u slučaju šteta nastalih zbog saobraćajne nezgode u
- 16 -
državi članici Evropske unije koja nije država prebivališta oštećenog lica, odnosno u
trećim državama čiji je nacionalni biro osiguranja član Sistema međunarodne karte
osiguranja, a prouzrokovanih upotrebom motornih vozila koja su osigurana i
uobičajeno se nalaze u nekoj od država članica Evropske unije različitoj od države
prebivališta oštećenog lica.
Ovlašćeni predstavnik mora imati sva potrebna ovlašćenja za zastupanje
društva za osiguranje u odnosu na oštećeno lice i državne organe, i u toj državi mora
imati svoje sedište, odnosno prebivalište.
Ovlašćeni predstavnik mora biti osposobljen za obradu odštetnih zahteva na
službenom jeziku države za koju je imenovan.
Ovlašćeni predstavnik može raditi za jedno ili za više društava za osiguranje.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, oštećeno lice može odštetni zahtev
ostvarivati neposredno od onog ko je prouzrokovao saobraćajnu nezgodu ili od
odgovornog društva za osiguranje.
Pravna lica iz člana 35. ovog zakona i druga pravna lica na koja su, na
osnovu ovog zakona, preneta prava oštećenog lica na naknadu, nemaju pravo da
ostvaruju naknadu štete od ovlašćenog predstavnika.
Član 47.
Društvo za osiguranje koje obavlja poslove osiguranja od autoodgovornosti
na teritoriji Republike Srbije, dužno je da u svim drugim državama članicama
Evropske unije imenuje ovlašćene predstavnike.
Društvo za osiguranje preko Informacionog centra iz člana 50. ovog zakona,
obaveštava informacione centre drugih država članica Evropske unije o imenu i
prebivalištu, odnosno sedištu ovlašćenog predstavnika iz stava 1. ovog člana.
Član 48.
Imenovanje ovlašćenih predstavnika u državama članicama Evropske unije
ne utiče na materijalno pravo koje se primenjuje pri obradi odštetnih zahteva, niti
menja sudsku nadležnost.
Član 49.
Odgovorno društvo za osiguranje ili njegov ovlašćeni predstavnik, dužni su da
u roku od tri meseca od dana podnošenja odštetnog zahteva, oštećenom licu
dostave:
1) obrazloženu ponudu za naknadu štete, ako su osnov i visina štete
nesporni;
2) obrazloženi odgovor, ako su osnov i visina štete sporni.
Ako društvo za osiguranje ili njegov ovlašćeni predstavnik, u roku iz stava 1.
ovog člana, oštećenom licu ne dostave obrazloženu ponudu za naknadu štete,
odnosno obrazloženi odgovor, oštećeno lice protiv odgovornog društva za osiguranje
može podneti tužbu u mestu svog prebivališta.
Narodna banka Srbije će obavestiti nadzorni organ države članice Evropske
unije ako odgovorno društvo za osiguranje ili njegov ovlašćeni predstavnik postupaju
suprotno obavezi iz stava 1. ovog člana.
- 17 -
2) Informacioni centar
Član 50.
Informacioni centar organizuje se u okviru Udruženja radi što efikasnijeg
ostvarivanja odštetnog zahteva u slučaju štete nastale upotrebom motornih vozila.
Informacioni centar:
1) prikuplja podatke od značaja za ostvarivanje odštetnih zahteva i vodi
registar tih podataka;
2) omogućuje uvid u podatke iz tačke 1) ovog stava;
3) pruža pomoć oštećenim licima pri prikupljanju podataka iz registra iz
tačke 1) ovog stava i iz registara informacionih centara drugih država članica
Evropske unije.
Registar iz stava 2. tačka 1) ovog člana sadrži podatke o:
1) registarskim oznakama, vrstama, markama, tipovima i brojevima šasija
motornih vozila registrovanih u Republici Srbiji;
2) brojevima polisa osiguranja od autoodgovornosti za vozila iz tačke 1)
ovog stava;
3) trajanju osiguravajućeg pokrića na osnovu ugovora o osiguranju od
autoodgovornosti;
4) poslovnom imenu i sedištu društva za osiguranje koje pruža
osiguravajuće pokriće na osnovu ugovora o osiguranju iz tačke 3) ovog stava;
5) imenu i prezimenu, datumu rođenja, prebivalištu, odnosno poslovnom
imenu i sedištu osiguranika;
6) imenu i prebivalištu, odnosno sedištu ovlašćenih predstavnika koje su
imenovala društva za osiguranje iz Republike Srbije u drugim državama članicama
Evropske unije;
7) spisku vlasnika motornih vozila koji su u Republici Srbiji izuzeti od
obaveze osiguranja od autoodgovornosti.
Podaci iz stava 3. ovog člana prikupljaju se od društava za osiguranje i iz
evidencije registrovanih motornih vozila u Republici Srbiji.
Na zahtev oštećenog lica, podatke iz stava 3. ovog člana Udruženje će
zatražiti i iz registara informacionih centara drugih država članica Evropske unije.
Društvo za osiguranje i organ nadležan za evidenciju registrovanih motornih
vozila u Republici Srbiji, dužni su da podatke iz stava 3. ovog člana redovno
dostavljaju Udruženju.
Podatke iz stava 3. tač. 1) do 5) ovog člana, Informacioni centar čuva
najmanje deset godina od dana odjave registracije motornog vozila ili prestanka
važenja polise osiguranja.
Radi pružanja pomoći pri prikupljanju podataka iz stava 2. tačka 3) ovog
člana, Informacioni centar sarađuje sa informacionim centrima drugih država članica
Evropske unije.
Član 51.
Informacioni centar je dužan da oštećenim licima, u roku od deset godina od
dana saobraćajne nezgode, iz svog ili iz registra informacionog centra druge države
članice Evropske unije, bez odlaganja omogući uvid u sledeće podatke:
- 18 -
1) poslovno ime i sedište odgovornog društva za osiguranje;
2) broj polise osiguranja društva iz tačke 1) ovog stava;
3) ime i prezime, odnosno poslovno ime i prebivalište, odnosno sedište
ovlašćenog predstavnika u Republici Srbiji, koga je imenovalo odgovorno društvo za
osiguranje.
Informacioni centar, na zahtev oštećenog lica, prikuplja podatke o imenu i
prezimenu, odnosno poslovnom imenu i prebivalištu, odnosno sedištu vlasnika,
uobičajenog vozača ili evidentiranog korisnika motornog vozila, ako je oštećeno lice
iskazalo pravni interes za prikupljanje takve informacije. Informacioni centar podatke
prikuplja, pre svega, od društava za osiguranje i od organa nadležnog za registraciju
motornih vozila.
Informacioni centar prikuplja za oštećeno lice podatke o imenu i prezimenu,
odnosno poslovnom imenu i prebivalištu, odnosno sedištu lica koje je odgovorno za
štetu prouzrokovanu upotrebom motornog vozila za koje važi izuzetak od obaveze
osiguranja od autoodgovornosti.
Član 52.
Informacioni centar je dužan da svim oštećenim licima i drugim učesnicima
saobraćajne nezgode omogući uvid u podatke i korišćenje podataka, u skladu sa
ovim zakonom.
Obrada i čuvanje podataka, omogućavanje uvida u podatke i korišćenje
podataka koji su po svojoj prirodi lični podaci, obavlja se saglasno odredbama člana
9. stav 3. ovoga zakona.
3) Biro za naknadu štete
Član 53.
Biro za naknadu štete organizuje se u okviru Udruženja.
Oštećeno lice sa prebivalištem u Republici Srbiji odštetni zahtev može
podneti Birou za naknadu štete, ako je saobraćajna nezgoda nastala u drugoj državi
članici Evropske unije, odnosno u trećoj državi čiji je nacionalni biro osiguranja član
Sistema međunarodne karte osiguranja, a prouzrokovana je motornim vozilom koje
je osigurano, odnosno uobičajeno se nalazi u drugoj državi članici Evropske unije.
Biro za naknadu štete odgovoran je samo u izuzetnim slučajevima kad
odgovorno društvo za osiguranje, odnosno njegov ovlašćeni predstavnik nisu ispunili
svoje obaveze propisane ovim zakonom.
Oštećeno lice iz stava 2. ovog člana može odštetni zahtev podneti Birou za
naknadu štete ako:
1) u roku od tri meseca od dana podnošenja odštetnog zahteva
odgovornom društvu za osiguranje ili njegovom ovlašćenom predstavniku, to društvo
za osiguranje ili njegov ovlašćeni predstavnik nisu postupili u skladu sa članom 49.
ovoga zakona;
2) odgovorno društvo za osiguranje u Republici Srbiji nije imenovalo
ovlašćenog predstavnika, osim ako je oštećeno lice već podnelo odštetni zahtev
neposredno odgovornom društvu za osiguranje i ako je to lice u roku od tri meseca
od dana podnošenja odštetnog zahteva dobilo obrazložen odgovor odgovornog
društva za osiguranje;
3) u roku od dva meseca od dana podnošenja odštetnog zahteva, nije bilo
moguće identifikovati motorno vozilo, odnosno odgovorno društvo za osiguranje.
- 19 -
Član 54.
Biro za naknadu štete dužan je da se izjasni o odštetnom zahtevu u roku od
dva meseca od dana podnošenja odštetnog zahteva. Biro za naknadu štete
obustaviće postupak ako društvo za osiguranje ili njegov ovlašćeni predstavnik
ispune svoje obaveze iz člana 49. ovoga zakona.
Biro za naknadu štete o prijemu odštetnog zahteva i o tome da će u roku od
dva meseca od dana prijema odštetnog zahteva postupiti na odgovarajući način
odmah obaveštava:
1) odgovorno društvo za osiguranje ili njegovog ovlašćenog predstavnika;
2) organ za naknadu štete u državi članici Evropske unije u kojoj je
registrovano sedište društva za osiguranje kod kojeg je zaključen ugovor o
osiguranju od autoodgovornosti;
3) lice koje je prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu, ako je ono poznato.
Član 55.
Oštećeno lice iz člana 53. stav 2. ovoga zakona ne može podneti Birou za
naknadu štete odštetni zahtev ako je pokrenulo sudski postupak neposredno protiv
lica koje je prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu ili odgovornog društva za osiguranje.
Pravna lica, na koja su na osnovu zakona prešla prava oštećenih lica na
naknadu štete prema licu koje je prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu ili odgovornom
društvu za osiguranje i pravna lica iz člana 35. ovog zakona, nemaju pravo na
naknadu štete od Biroa za naknadu štete.
Ako je Biro za naknadu štete oštećenom licu iz člana 53. stav 2. ovog zakona
isplatio štetu, ima pravo na naknadu isplaćenog iznosa štete i troškova od organa za
naknadu štete one države članice Evropske unije kod čijeg je društva za osiguranje,
u skladu sa zaključenim međunarodnim sporazumima, zaključen ugovor o osiguranju
od autoodgovornosti.
Biro za naknadu štete dužan je da, u skladu sa zaključenim međunarodnim
sporazumima, naknadi isplaćeni iznos štete organu za naknadu štete države članice
Evropske unije, ako se radi o obavezi na osnovu ugovora o osiguranju od
autoodgovornosti društva za osiguranje koje je registrovano na teritoriji Republike
Srbije.
Član 56.
Ako nije moguće identifikovati motorno vozilo koje je prouzrokovalo štetu,
odnosno ako u roku od dva meseca od dana podnošenja odštetnog zahteva nije bilo
moguće utvrditi odgovorno društvo za osiguranje, oštećeno lice iz člana 53. stav 2.
ovog zakona može svoj odštetni zahtev podneti Birou za naknadu štete.
Biro za naknadu štete koji naknadi štetu oštećenom licu ima pravo na
naknadu isplaćenog iznosa štete i troškova, u skladu sa zaključenim međunarodnim
sporazumima, i to:
1) u slučaju da nije bilo moguće utvrditi odgovorno društvo za osiguranje -
od garantnog fonda države članice Evropske unije u kojoj se motorno vozilo
uobičajeno nalazi;
2) u slučaju da nije moguće identifikovati motorno vozilo - od garantnog
fonda države članice Evropske unije u kojoj se saobraćajna nezgoda dogodila;
3) u slučaju motornog vozila iz trećih država - od garantnog fonda države
članice Evropske unije u kojoj se saobraćajna nezgoda dogodila.
- 20 -
Član 57.
Sredstva potrebna za rad Biroa za naknadu štete formiraju se iz doprinosa
društava za osiguranje koja obavljaju poslove osiguranja od autoodgovornosti. Visinu
potrebnih sredstava utvrđuje Udruženje i o tome obaveštava društva za osiguranje.
Doprinos pojedinog društva za osiguranje srazmeran je njegovom udelu u broju
zaključenih ugovora o osiguranju od autoodgovornosti u Republici Srbiji u prethodnoj
godini.
Društva za osiguranje dužna su da uplate doprinose iz stava 1. ovog člana, u
roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja Udruženja.
Sredstva Biroa za naknadu štete vode se na posebnom računu Udruženja.
4) Registar štetnih događaja
Član 58.
Registar štetnih događaja organizuje se u okviru Udruženja, radi obezbeđenja
podataka o štetnim događajima, odnosno odštetnim zahtevima oštećenih lica po
osnovu osiguranja od autoodgovornosti, a obuhvata podatke za period od poslednjih
pet godina u kome osiguranik ima zaključen ugovor o osiguranju od
autoodgovornosti.
Društvo za osiguranje dužno je da, za potrebe Registra iz stava 1. ovog
člana, dostavi Udruženju podatke o štetnim događajima, po osnovu zaključenih
ugovora o osiguranju od autoodgovornosti, za pojedino motorno vozilo i osiguranika,
odnosno o postavljenim odštetnim zahtevima.
Član 59.
Društvo za osiguranje dužno je da osiguraniku izda potvrdu o podnetim
odštetnim zahtevima po osnovu njegovog osiguranja od autoodgovornosti, u roku od
15 dana od dana podnošenja zahteva, a koja se odnosi na period iz člana 58. stav 1.
ovog zakona.
5) Obavljanje poslova osiguranja od autoodgovornosti od strane lica iz
Evropske unije, odnosno strane države
Član 60.
Društvo za osiguranje države članice Evropske unije, odnosno strane države i
ogranak tog društva koji prema Zakonu o osiguranju mogu obavljati poslove
obaveznog osiguranja na teritoriji Republike Srbije, mora biti član Udruženja i na njih
se shodno primenjuju odredbe člana 75. ovog zakona.
Društvo za osiguranje, odnosno ogranak iz stava 1. ovog člana, dužno je da
imenuje predstavnika koji ima sedište, odnosno prebivalište u Republici Srbiji i da
njegovo ime, odnosno poslovno ime i prebivalište, odnosno sedište prosledi Narodnoj
banci Srbije i Udruženju.
Imenovani predstavnik iz stava 2. ovog člana, u ime i za račun društva za
osiguranje, odnosno ogranka iz stava 1. ovog člana, obrađuje odštetne zahteve i
isplaćuje štete oštećenim licima, zastupa društvo pred sudovima i nadležnim
organima u Republici Srbiji.
Imenovani predstavnik iz stava 2. ovog člana može obavljati i poslove
ovlašćenog predstavnika iz člana 46. ovog zakona.
Imenovani predstavnik iz stava 2. ovog člana, dužan je da poslove iz st. 3. i 4.
ovog člana obavlja na srpskom jeziku.
- 21 -
IV. OSIGURANJE VLASNIKA VAZDUHOPLOVA OD ODGOVORNOSTI
ZA ŠTETU PRIČINJENU TREĆIM LICIMA I PUTNICIMA
Obaveza osiguranja vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za
štetu pričinjenu trećim licima i putnicima
Član 61.
Vlasnik vazduhoplova dužan je da zaključi ugovor o osiguranju od
odgovornosti za štetu koju upotrebom vazduhoplova pričini trećim licima i putnicima.
Treće lice iz stava 1. ovog člana je svako lice, osim putnika i članova letačke i
kabinske posade vazduhoplova koji su na dužnosti u toku leta.
Putnik iz stava 1. ovog člana je svako lice koje se prevozi vazduhoplovom, uz
saglasnost vlasnika vazduhoplova, osim članova letačke i kabinske posade
vazduhoplova koji su na dužnosti u toku leta.
Ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog člana pokriva i štete pričinjene teretu i
prtljagu.
Ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog člana ne mora pokrivati štete pričinjene
teretu i prtljagu, ako se vazduhoplov ne koristi u komercijalne svrhe.
Ugovorom o osiguranju iz stava 1. ovog člana pokrivene su i štete zbog rizika
rata i terorizma.
Izuzetno od stava 6. ovog člana, za vazduhoplove kojima MTOM iznosi do
500 kg, ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog člana ne mora pokrivati štete zbog rizika
rata i terorizma.
Vlasnik inostranog vazduhoplova koji ulazi u vazdušni prostor Republike
Srbije mora biti osiguran od odgovornosti za štetu iz stava 1. ovog člana, ako nema
drugo obezbeđenje za naknadu štete ili ako međunarodnim ugovorom nije drukčije
uređeno.
Izuzetno od stava 8. ovog člana, vlasnik vazduhoplova koji nije registrovan u
Republici Srbiji, odnosno državi članici Evropske unije, odnosno čiji je vazduhoplov
registrovan izvan teritorije Evropske unije i čiji letovi ne uključuju sletanje na teritoriju
ili poletanje sa teritorije Evropske unije, nego samo let u vazdušnom prostoru
Republike Srbije, ne mora ugovorom o osiguranju iz stava 1. ovog člana imati
pokrivene štete pričinjene putnicima, teretu i prtljagu.
Registracija vazduhoplova i produženje registracije može se izvršiti kad se
organu nadležnom za registraciju podnese dokaz o zaključenom ugovoru o
osiguranju iz stava 1. ovog člana.
Vlasnik vazduhoplova koji ne podleže obaveznoj godišnjoj registraciji, dužan
je da zaključi ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog člana prilikom dobijanja
odgovarajuće dozvole za upotrebu.
Visina sume osiguranja
Član 62.
Iznos najniže sume osiguranja, po jednom štetnom događaju, određene
ugovorom o osiguranju iz člana 61. stav 1. ovog zakona utvrđuje Vlada, na predlog
Narodne banke Srbije.
Najniža suma osiguranja iz stava 1. ovog člana ne može biti niža od:
1) za štete pričinjene trećim licima:
- 22 -
(1) za motorne jedrilice kojima
MTOM iznosi više od 20 kg 10.000 SDR
(2) za slobodne balone sa posadom 20.000 SDR
(3) za vazduhoplove kojima MTOM iznosi:
- manje od 500 kg 750.000 SDR
- manje od 1.000 kg 1.500.000 SDR
- manje od 2.700 kg 3.000.000 SDR
- manje od 6.000 kg 7.000.000 SDR
- manje od 12.000 kg 18.000.000 SDR
- manje od 25.000 kg 80.000.000 SDR
- manje od 50.000 kg 150.000.000 SDR
- manje od 200.000 kg 300.000.000 SDR
- manje od 500.000 kg 500.000.000 SDR
- 500.000 kg i više 700.000.000 SDR
2) za pojedinog putnika 250.000 SDR
3) za lične stvari
putnika koje se nalaze
u kabini vazduhoplova 1.000 SDR
4) za teret i registrovan prtljag, po kg 17 SDR
Izuzetno od stava 2. tačka 2) ovog člana, najniža suma osiguranja, po jednom
štetnom događaju, određena ugovorom o osiguranju iz člana 61. stav 1. ovog zakona
za vazduhoplove kojima MTOM iznosi 2.700 kg ili manje, koji se ne koriste u
komercijalne svrhe, za pojedinog putnika iznosi 100.000 SDR.
Odluka iz stava 1. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike
Srbije”.
Primena odredaba o naknadi štete
Član 63.
Na pitanja odgovornosti vlasnika vazduhoplova za štetu koju pričini trećim
licima i putnicima, koja nisu uređena odredbama ovog odeljka, shodno se primenjuju
odredbe ovog zakona koje se odnose na naknadu štete pričinjene trećim licima
upotrebom motornog vozila, kao i odredbe zakona kojima su uređeni obligacioni
odnosi i osnovi svojinskopravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju.
V. OSIGURANJE VLASNIKA ČAMACA OD ODGOVORNOSTI ZA
ŠTETU PRIČINJENU TREĆIM LICIMA
Obaveza osiguranja vlasnika čamaca od odgovornosti za štetu
pričinjenu trećim licima
Član 64.
Vlasnik čamca sa sopstvenim pogonom snage motora preko 15 kW, koji se
saglasno propisima o registraciji čamaca upisuje u odgovarajući registar, dužan je da
zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koju upotrebom čamca pričini
trećim licima usled smrti, povrede tela ili narušavanja zdravlja.
- 23 -
Pod štetom iz stava 1. ovog člana podrazumeva se i šteta koja je pričinjena
trećem licu usled pada ili izbacivanjem stvari iz čamca.
Trećim licem iz stava 1. ovog člana ne smatra se lice koje se prevozi
čamcem.
Vlasnik inostranog čamca koji plovi u domaćim teritorijalnim vodama mora biti
osiguran od odgovornosti za štetu iz stava 1. ovog člana, ako nema drugo
obezbeđenje za naknadu štete ili ako međunarodnim ugovorom nije drukčije
uređeno.
Registracija čamca i produženje registracije može se izvršiti kad se organu
nadležnom za registraciju podnese dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju iz
stava 1. ovog člana.
Visina sume osiguranja
Član 65.
Iznos najniže sume osiguranja, po jednom štetnom događaju, na koju može
biti ugovoreno osiguranje iz člana 64. stav 1. ovog zakona utvrđuje Vlada, na predlog
Narodne banke Srbije.
Najniža suma osiguranja iz stava 1. ovog člana ne može biti niža od 200.000
evra.
Odluka iz stava 1. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike
Srbije”.
Primena odredaba o naknadi štete
Član 66.
Na pitanja odgovornosti vlasnika čamca za štetu koju pričini trećim licima,
koja nisu uređena odredbama ovog odeljka, shodno se primenjuju odredbe ovog
zakona koje se odnose na naknadu štete pričinjene trećim licima upotrebom
motornog vozila, kao i odredbe zakona kojima su uređeni obligacioni odnosi i osnovi
svojinskopravnih odnosa u unutrašnjoj i pomorskoj plovidbi.
VI. MERE NADZORA
Vrste mera
Član 67.
Kad u vršenju nadzora utvrdi da je društvo za osiguranje povredilo obaveze iz
člana 6, člana 9, čl. 24. do 27, čl. 39. i 40, čl. 42. do 45. i čl. 70, 106. i 108. ovog
zakona, Narodna banka Srbije može, nezavisno od mera nadzora predviđenih
Zakonom o osiguranju, izreći i sledeće mere, i to:
1) javno objaviti informacije o neizvršavanju ili neblagovremenom
izvršavanju obaveza društva ili o poslovanju društva suprotno propisima, na teret
društva;
2) oduzeti saglasnost direktoru ili drugom odgovornom licu u društvu, datu
saglasno Zakonu o osiguranju;
3) privremeno zabraniti društvu obavljanje poslova obaveznog osiguranja;
4) oduzeti društvu dozvolu za obavljanje poslova obaveznog osiguranja;
- 24 -
5) izreći novčanu kaznu društvu, kao i predsedniku, odnosno članu organa
društva.
Novčana kazna
Član 68.
Novčana kazna iz člana 67. tačka 5) ovog zakona, koja se izriče društvu za
osiguranje ne može biti manja od 1% ni veća od 5% propisanog iznosa novčanog
dela osnovnog kapitala društva za osiguranje za obavljanje poslova obaveznog
osiguranja, a predsedniku, odnosno članu organa društva, manja od jedne zarade ni
veća od zbira dvanaest zarada koje su ta lica primala u periodu do dana donošenja
rešenja.
Novčane kazne iz stava 1. ovog člana uplaćuju se u korist budžeta Republike
Srbije
Rešenje o izricanju novčane kazne, nakon dostavljanja licu iz stava 1. ovog
člana, predstavlja izvršnu ispravu.
Kriterijumi za izricanje mera
Član 69.
Narodna banka Srbije odluku o merama iz člana 67. ovog zakona, donosi na
osnovu ocene:
1) težine, odnosno posledica neizvršavanja ili neblagovremenog izvršavanja
obaveza društva za osiguranje utvrđenih ovim zakonom i njihovog obima, kao i
poslovanja društva suprotno propisima;
2) stepena ugrožavanja stabilnosti tržišta osiguranja, odnosno razvoja
obaveznog osiguranja;
3) dotadašnjeg stepena utvrđenih nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju
društva za osiguranje;
4) pokazane spremnosti i sposobnosti organa društva za osiguranje da
otklone utvrđene nepravilnosti u poslovanju društva.
VII. POVERAVANJE JAVNIH OVLAŠĆENJA UDRUŽENJU
OSIGURAVAČA SRBIJE
Član 70.
Udruženje, čiji su članovi sva društva za osiguranje koja obavljaju poslove
obaveznog osiguranja u saobraćaju, vrši sledeća javna ovlašćenja:
1) obavlja poslove nacionalnog biroa osiguranja koji proizlaze iz
međunarodnog sporazuma o osiguranju vlasnika motornih vozila od odgovornosti za
štete nastale upotrebom motornih vozila u zemlji ili inostranstvu;
2) propisuje i štampa obrasce i vrši kontrolu upotrebe međunarodne karte
osiguranja vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štete nastale upotrebom
motornih vozila u zemlji ili inostranstvu, kao i obradu odštetnih zahteva u vezi s tim
osiguranjem (zelena karta);
3) vodi Informacioni centar, Biro za naknadu štete i Registar štetnih
događaja;
4) prikuplja, obrađuje, čuva, dostavlja, odnosno objavljuje na svom veb sajtu
podatke od značaja za obavljanje poslova poverenih ovim zakonom, uključujući i
- 25 -
podatke o postavljenim odštetnim zahtevima po svakoj polisi osiguranja za primenu
bonus-malus sistema, koje su društva za osiguranje dužna da dostavljaju Udruženju;
5) predstavlja društva za osiguranje pred državnim i drugim nadležnim
organima u zemlji i međunarodnim organizacijama za osiguranje;
6) utvrđuje visinu doprinosa koji uplaćuju društva za osiguranje radi
obezbeđivanja sredstava za izvršenje poslova Udruženja poverenih ovim zakonom;
7) donosi kodeks o ponašanju u poslovima obaveznog osiguranja;
obavlja druge poslove utvrđene ovim zakonom.
Udruženje obaveštava Narodnu banku Srbije o visini doprinosa iz stava 1.
tačka 6) ovog člana.
Udruženje sastavlja obračun prihoda i rashoda koji se odnosi na vršenje
javnih ovlašćenja i dostavlja ga ministarstvu nadležnom za poslove finansija.
Udruženje je dužno da podatke za primenu bonus-malus sistema, po
zahtevu, dostavi Narodnoj banci Srbije i društvu za osiguranje.
Član 71.
Nadzor nad vršenjem javnih ovlašćenja od strane Udruženja vrši ministarstvo
nadležno za poslove finansija.
Ako ministarstvo nadležno za poslove finansija utvrdi da se javna ovlašćenja
ne vrše u skladu sa međunarodnim sporazumom i ovim zakonom, naložiće da se
utvrđene nepravilnosti otklone u određenom roku.
Član 72.
Vlada daje saglasnost na deo statuta Udruženja koji se odnosi na vršenje
javnih ovlašćenja, po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za
poslove finansija Republike Srbije i Narodne banke Srbije.
Udruženje podnosi Vladi godišnji izveštaj o vršenju javnih ovlašćenja
najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
VIII. GARANTNI FOND
Osnivanje
Član 73.
Ovim zakonom osniva se Garantni fond.
Garantni fond ima svojstvo pravnog lica, koje stiče danom upisa u registar.
Sedište Garantnog fonda je u Beogradu.
Sredstva za osnivanje i početak rada Garantnog fonda obezbeđuju se u
budžetu Republike Srbije.
Poslovi
Član 74.
Garantni fond se osniva radi ekonomske zaštite putnika u javnom prevozu i
trećih oštećenih lica, u slučajevima kada je šteta pričinjena upotrebom neosiguranog
ili nepoznatog prevoznog sredstva, kao i za štetu za čiju naknadu je odgovorno
- 26 -
društvo za osiguranje nad kojim je pokrenut stečajni postupak, u skladu sa ovim
zakonom.
U obavljanju poslova iz stava 1. ovog člana Garantni fond:
1) prima odštetne zahteve i vrši njihovu procenu i likvidaciju;
2) isplaćuje osiguranu sumu, odnosno naknadu štete;
3) ostvaruje regresne zahteve u slučajevima predviđenim ovim zakonom;
4) obrazuje rezerve.
Obradu odštetnih zahteva, isplatu osigurane sume, odnosno naknade štete i
ostvarivanje regresnih zahteva Garantni fond može ugovorom poveriti društvu za
osiguranje.
Sredstva
Član 75.
Izvori sredstava Garantnog fonda su:
1) doprinosi društava za osiguranje;
2) sredstva budžeta Republike Srbije u prvoj godini rada;
3) prihodi od ulaganja i drugi prihodi Garantnog fonda;
4) drugi izvori u skladu sa zakonom.
Sredstva koja se obrazuju doprinosom društava za osiguranje služe za
pokriće obaveza iz člana 74. ovog zakona i za pokriće troškova poslovanja
Garantnog fonda.
Društva za osiguranje sredstva iz stava 2. ovog člana obezbeđuju
izdvajanjem iz premije obaveznih osiguranja.
Doprinosi društva za osiguranje iskazuju se u procentualnom iznosu u
odnosu na bruto premiju obaveznih osiguranja ostvarenu u prethodnoj godini.
Visinu doprinosa društva za osiguranje utvrđuje upravni odbor Garantnog
fonda, uz saglasnost Vlade.
Namena sredstava
Član 76.
Sredstva Garantnog fonda koriste se za isplatu osigurane sume, odnosno
naknadu štete oštećenim licima, i to:
1) prouzrokovane upotrebom motornog vozila, vazduhoplova, čamca ili
drugog prevoznog sredstva za koje nije bio zaključen ugovor o obaveznom
osiguranju, u smislu ovog zakona;
2) prouzrokovane upotrebom nepoznatog motornog vozila, vazduhoplova i
čamca;
3) prouzrokovane upotrebom motornog vozila, vazduhoplova, čamca ili
drugog prevoznog sredstva za koje je zaključen ugovor o obaveznom osiguranju sa
društvom za osiguranje nad kojim je pokrenut stečajni postupak.
Za obaveze Garantnog fonda iz stava 1. ovog člana ne odgovara društvo za
osiguranje.
- 27 -
Isključenje prava regresa
Član 77.
Pravna lica koja obavljaju poslove zdravstvenog, penzijskog i invalidskog
osiguranja, kao i druga pravna i fizička lica, koja su na bilo koji način neposredno
oštećenom licu naknadila štetu prouzrokovanu upotrebom neosiguranog ili
nepoznatog prevoznog sredstva, kao i štetu prouzrokovanu upotrebom prevoznog
sredstva za koje je zaključen ugovor o obaveznom osiguranju sa društvom za
osiguranje nad kojim je pokrenut stečajni postupak, ne mogu isticati regresne
zahteve prema Garantnom fondu.
Vođenje i ulaganje sredstava namenjenih za isplatu šteta
Član 78.
Garantni fond je dužan da svoja sredstva koja su namenjena za isplatu
osigurane sume, odnosno naknadu šteta drži na posebnom depozitnom računu
otvorenom kod Narodne banke Srbije.
Sredstva iz stava 1. ovog člana Garantni fond ulaže shodnom primenom
propisa kojima je regulisano deponovanje i ulaganje sredstava osiguranja društava
za osiguranje.
Sredstva iz stava 1. ovog člana ne mogu biti predmet prinudne naplate.
Odgovornost
Član 79.
Garantni fond za svoje obaveze odgovara svojom imovinom.
Opšta akta i zarade
Član 80.
Garantni fond ima statut i druge opšte akte, u skladu sa zakonom i statutom.
Statut donosi upravni odbor Garantnog fonda, uz saglasnost Vlade.
Statut se pre dostavljanja Vladi na saglasnost dostavlja Narodnoj banci Srbije
na mišljenje. Upravni odbor Garantnog fonda dužan je da razmotri primedbe
Narodne banke Srbije. O primedbama koje nije prihvatio i razlozima neprihvatanja tih
primedaba, upravni odbor Garantnog fonda obaveštava Vladu prilikom dostavljanja
statuta na saglasnost.
Statutom Garantnog fonda uređuju se organizacija i poslovanje Garantnog
fonda.
Na zarade, naknade i druga primanja zaposlenih u Garantnom fondu shodno
se primenjuju propisi o zaradama, naknadama i drugim primanjima u javnim
službama.
Organi
Član 81.
Organi Garantnog fonda su upravni odbor i direktor.
- 28 -
Sastav i izbor upravnog odbora
Član 82.
Upravni odbor ima pet članova, uključujući i predsednika.
Predsednika i članove upravnog odbora imenuje i razrešava Vlada, i to:
1) predsednika i jednog člana - na predlog ministarstva nadležnog za
poslove finansija;
2) jednog člana - na predlog Narodne banke Srbije;
3) dva člana - na predlog udruženja društava za osiguranje.
Predsednik i članovi upravnog odbora imenuju se na period od četiri godine i
mogu biti ponovo imenovani.
Predsednik i članovi upravnog odbora nisu zaposleni u Garantnom fondu.
Predsednik i članovi upravnog odbora ostvaruju naknadu za svoj rad u
Garantnom fondu.
Nadležnost upravnog odbora
Član 83.
Upravni odbor:
1) donosi statut i druga opšta akta Garantnog fonda;
2) odlučuje o visini doprinosa društva za osiguranje iz člana 75. ovog
zakona;
3) usvaja godišnji plan rada Garantnog fonda;
4) usvaja godišnji izveštaj o poslovanju Garantnog fonda;
5) usvaja godišnji račun i izveštaj o reviziji Garantnog fonda;
6) bira i razrešava ovlašćenog revizora koji vrši reviziju godišnjeg računa
Garantnog fonda;
7) donosi poslovnik o svom radu;
vrši druge poslove utvrđene zakonom i statutom Garantnog fonda.
Direktor
Član 84.
Direktora Garantnog fonda imenuje i razrešava upravni odbor, uz saglasnost
Vlade.
Direktor Garantnog fonda imenuje se na period od četiri godine i može biti
ponovo imenovan.
Direktor Garantnog fonda predstavlja i zastupa Garantni fond, predlaže
upravnom odboru donošenje akata i odluka iz njegove nadležnosti i stara se o
izvršavanju odluka upravnog odbora.
Direktor Garantnog fonda obavlja i druge poslove iz nadležnosti Garantnog
fonda, ako ovim zakonom nije određeno da je za obavljanje tih poslova nadležan
upravni odbor.
- 29 -
Uslovi za imenovanje predsednika i članova upravnog odbora i
direktora
Član 85.
Za predsednika i člana upravnog odbora, odnosno direktora Garantnog fonda
može biti imenovano lice koje:
1) ima državljanstvo Republike Srbije;
2) ima visoko obrazovanje;
3) je priznati stručnjak u oblasti osiguranja, prava ili ekonomije;
4) u poslednje tri godine nije bilo član upravnog ili nadzornog odbora ili
direktor ili nosilac posebnih ovlašćenja u pravnom licu nad kojim je otvoren ili
sproveden postupak prinudne likvidacije, odnosno stečaja;
5) nije bezuslovno osuđivano na kaznu zatvora duže od šest meseci ili za
kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za vršenje ove funkcije.
Sukob interesa
Član 86.
Predsednik i članovi upravnog odbora Garantnog fonda, kao i članovi njihovih
porodica, ne mogu imati akcije, osnivačke uloge ni dužničke hartije od vrednosti, niti
mogu biti spoljni saradnici ili članovi organa društava za osiguranje, preduzeća za
reviziju koje vrši reviziju finansijskih izveštaja Garantnog fonda ili drugih pravnih lica
sa kojima Garantni fond sarađuje u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti .
Direktor Garantnog fonda ne može biti funkcioner u smislu zakona kojim se
uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, ni funkcioner
političke ili sindikalne organizacije, niti spoljni saradnik ili član organa pravnih lica iz
stava 1. ovog člana.
Višak, odnosno manjak prihoda nad rashodima
Član 87.
Višak prihoda nad rashodima Garantnog fonda prenosi se u narednu godinu i
uračunava se prilikom određivanja visine potrebnih sredstava Garantnog fonda za
naredni period.
Višak rashoda nad prihodima Garantnog fonda pokriva se iz doprinosa iz
člana 75. ovog zakona za naredni period, zavisno od dospelih, a neizmirenih
obaveza Garantnog fonda.
Nadzor
Član 88.
Nadzor nad poslovanjem Garantnog fonda vrši Narodna banka Srbije.
Nadzor iz stava 1. ovog člana, vrši se shodnom primenom propisa kojima je
uređeno vršenje nadzora nad poslovanjem društava za osiguranje.
Ako se u postupku nadzora nad poslovanjem Garantnog fonda utvrde
nezakonitosti, Narodna banka Srbije će naložiti mere za njihovo otklanjanje shodnom
primenom propisa kojima su utvrđene mere koje Narodna banka Srbije može izreći
prema društvu za osiguranje.
- 30 -
Poslovanje Garantnog fonda podleže reviziji u skladu sa zakonom.
Godišnji račun
Član 89.
Godišnji račun za prethodnu godinu, sa izveštajem o poslovanju i izveštajem
ovlašćenog revizora, Garantni fond podnosi Narodnoj banci Srbije i ministarstvu
nadležnom za poslove finansija do 30. aprila tekuće godine.
Primena odredaba o pravu na isplatu osigurane sume, odnosno
naknadu štete
Član 90.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na postupak ostvarivanja prava na
isplatu osigurane sume, odnosno prava na naknadu štete oštećenim licima shodno
se primenjuju i na Garantni fond, ako odredbama ovog odeljka nije drukčije uređeno.
Isplata osigurane sume, odnosno naknada štete kada nije
zaključen ugovor o obaveznom osiguranju
Član 91.
Šteta prouzrokovana upotrebom motornog vozila, vazduhoplova, čamca ili
drugog prevoznog sredstva čiji vlasnik nije zaključio ugovor o obaveznom osiguranju,
a bio je dužan da se osigura prema odredbama ovog zakona, naknađuje se u istom
obimu i prema istim uslovima kao da je, na dan nastanka štetnog događaja, bio
zaključen ugovor o obaveznom osiguranju.
Regresni zahtev, po isplati osigurane sume, odnosno naknade štete,
ostvaruje se od vlasnika motornog vozila, vazduhoplova, čamca ili drugog prevoznog
sredstva koji nije zaključio ugovor o obaveznom osiguranju, za iznos isplaćene
naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka.
Naknada štete prouzrokovane upotrebom nepoznatog prevoznog
sredstva
Član 92.
Šteta zbog smrti, povrede tela ili narušavanja zdravlja prouzrokovana
upotrebom nepoznatog motornog vozila, vazduhoplova i čamca naknađuje se do
iznosa na koji je ovim zakonom ograničena obaveza društva za osiguranje za štetu
prouzrokovanu upotrebom tih prevoznih sredstava, na dan nastanka štetnog
događaja.
U slučaju štete prouzrokovane nepoznatim motornim vozilom, Garantni fond
će štete na stvarima naknaditi ako je nekom učesniku saobraćajne nezgode
naknadio štetu zbog teške telesne povrede koje su zahtevale bolničko lečenje, uz
učešće oštećenog lica u šteti od 10%, s tim što to učešće ne može iznositi više od
500 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan štetnog događaja.
Ako se posle naknade štete ustanovi da je motorno vozilo, vazduhoplov ili
čamac prouzrokovao štetu, regresni zahtev se ostvaruje prema društvu za osiguranje
sa kojim je bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju, za iznos isplaćene
naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka.
- 31 -
Isplata osigurane sume, odnosno naknada štete od društva za
osiguranje nad kojim je pokrenut stečajni postupak
Član 93.
Šteta prouzrokovana upotrebom motornog vozila, vazduhoplova, čamca ili
drugog prevoznog sredstva, a ugovor o obaveznom osiguranju je bio zaključen sa
društvom za osiguranje nad kojim je pokrenut stečajni postupak, naknađuje se iz
sredstava Garantnog fonda.
Na Garantni fond koji je isplatio osiguranu sumu, odnosno naknadu štete,
prelaze prava oštećenog lica prema stečajnoj masi. Garantni fond ima pravo da
prijavi ovo potraživanje do okončanja stečajnog postupka društva iz stava 1. ovog
člana.
Obaveza oštećenog lica prilikom podnošenja zahteva za naknadu
štete
Član 94.
Zahtev za naknadu štete pričinjene u slučajevima iz člana 74. stav 1. ovog
zakona, oštećeno lice podnosi Garantnom fondu.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, oštećeno lice je dužno da priloži i
odgovarajući dokaz da je štetu prouzrokovalo neosigurano prevozno sredstvo,
nepoznato prevozno sredstvo, odnosno prevozno sredstvo koje je osigurano kod
društva za osiguranje nad kojim je pokrenut stečajni postupak.
Tužba protiv Garantnog fonda
Član 95.
Ako Garantni fond ne odgovori na zahtev za naknadu štete u roku od 90 dana
od dana prijema zahteva, oštećeno lice može podneti tužbu sudu protiv Garantnog
fonda i o tome obavestiti Narodnu banku Srbije.
Isplata osigurane sume, odnosno naknada štete licu koje nije
državljanin Republike Srbije
Član 96.
Lice koje nije državljanin Republike Srbije, a kome je na teritoriji Republike
Srbije upotrebom motornog vozila, vazduhoplova, čamca ili drugog prevoznog
sredstva u slučajevima iz člana 74. stav 1. ovog zakona prouzrokovana šteta, ima
pravo na isplatu osigurane sume, odnosno pravo na naknadu štete prema
odredbama ovog zakona.
IX. KAZNENE ODREDBE
Privredni prestupi
Član 97.
Novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni
prestup privredno društvo ili drugo pravno lice:
1) ako, kao vlasnik prevoznog sredstva, stavi u saobraćaj prevozno
sredstvo za koje nije zaključen ugovor o obaveznom osiguranju (član 4. stav 1, član
14. stav 1, član 18. stav 1, član 61. stav 1. i član 64. stav 1);
- 32 -
2) ako, kao vlasnik prevoznog sredstva, vozaču prevoznog sredstva ne
omogući da za vreme upotrebe prevoznog sredstva ima polisu osiguranja ili drugi
dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju, a kao vlasnik motornog vozila i Evropski
izveštaj o saobraćajnoj nezgodi (čl. 8, 31, 36, 38. i 105);
3) ako, kao vlasnik prevoznog sredstva koje služi za prevoz putnika u
javnom prevozu, na vidnom mestu u prevoznom sredstvu i na voznoj karti ne naznači
podatke o zaključenom ugovoru o obaveznom osiguranju (član 14. stav 5);
4) ako, kao vlasnik prevoznog sredstva, u roku iz člana 23. ovog zakona ne
obavesti odgovorno društvo za osiguranje o saobraćajnoj nezgodi (čl. 23, 63. i 66);
5) ako u tom licu prodaju polisa osiguranja od autoodgovornosti vrše lica
koja nemaju ovlašćenje za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju (član 44. stav
3);
6) ako sa društvom za osiguranje ili sa njim povezanim licem zaključi
ugovor suprotno članu 44. stav 4. ovog zakona;
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u
privrednom društvu ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do
200.000 dinara.
Član 98.
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni
prestup društvo za osiguranje:
1) ako ne zaključi ugovor o obaveznom osiguranju u skladu sa uslovima
osiguranja i tarifama premija, koji su na snazi u vreme zaključenja ugovora o
osiguranju ili odbije ponudu za zaključenje tog ugovora ili uz zaključen ugovor o
osiguranju ne preda uslove osiguranja i Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi
(član 5. st. 1. do 3. i član 31. stav 2);
2) ako otpočne da primenjuje uslove obaveznog osiguranja, tarifu i premijski
sistem pre isteka roka iz člana 6. stav 1. ovog zakona ili posle izdavanja naloga iz
stava 3. tog člana;
3) ako zaključi ugovor o obaveznom osiguranju suprotno članu 7. ovog
zakona;
4) ako ne prikuplja, ne obrađuje i ne čuva podatke o osiguranicima,
osiguranim prevoznim sredstvima, štetnim događajima i likvidaciji šteta i druge
podatke, po osnovu obaveznog osiguranja i ne održava bazu podataka o tim
podacima ili te podatke ne dostavlja Udruženju na propisan način (član 9. i član 42.
stav 3);
5) ako ne zaključi ugovor o osiguranju od autoodgovornosti na obrascu
polise osiguranja jedinstvenom za teritoriju Republike Srbije (član 19. stav 1);
6) ako danom prijema odštetnog zahteva ne evidentira zahtev u posebnoj
knjizi šteta, po redosledu prijema ili ako u propisanim rokovima od dana prijema
odštetnog zahteva ne utvrdi osnov i visinu tog zahteva, ne dostavi obrazloženu
ponudu za naknadu štete, ne isplati nesporni deo naknade štete, odnosno naknadu
štete oštećenom licu, odnosno ne obavesti to lice o nepostojanju osnova na naknadu
štete (član 24. stav 4, čl. 25. i 27, član 39. stav 2, član 40, član 49. i član 106);
7) ako ne vrši obračun premije osiguranja saglasno odredbama čl. 42. i 43.
ovog zakona;
ako sa tehničkim pregledom ili sa njim povezanim licem zaključi ugovor
suprotno članu 44. stav 4. ovog zakona;
- 33 -
9) ako omogući tehničkom pregledu naplatu premije osiguranja (član 44.
stav 5);
10) ako posluje suprotno odredbama člana 45. ovog zakona;
11) ako ne odredi ovlašćenog predstavnika za rešavanje šteta u državama
članicama Evropske unije (član 47);
12) ako Udruženju ne dostavlja podatke propisane članom 50. stav 6. ovog
zakona;
13) ako blagovremeno ne izda potvrdu iz člana 59. ovog zakona;
14) ako ne uplaćuje doprinose u Garantni fond, odnosno Udruženje saglasno
odredbama čl. 57, 70, 75. i 112. ovog zakona;
15) ako postupa suprotno članu 108. ovog zakona.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u
društvu za osiguranje novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Član 99.
Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za privredni
prestup odgovorno lice u Udruženju:
1) ako ne isplati naknadu štete oštećenom licu u roku iz člana 39. stav 3.
ovog zakona;
2) ako na svom veb sajtu ne objavljuje blagovremeno podatke iz člana 42.
stav 4. i člana 70. stav 1. tačka 4) ovog zakona;
3) ako ne organizuje Informacioni centar, Biro za naknadu štete i Registar
štetnih događaja i ne obezbedi njihov rad u skladu sa ovim zakonom (čl. 50. do 58. i
član 70);
4) ako ne dostavlja podatke saglasno članu 70. stav 4. ovog zakona.
Prekršaji
Član 100.
Novčanom kaznom od 10.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj
preduzetnik - vlasnik prevoznog sredstva:
1) ako, kao vlasnik prevoznog sredstva, stavi u saobraćaj prevozno
sredstvo za koje nije zaključen ugovor o obaveznom osiguranju (član 4. stav 1, član
14. stav 1, član 18. stav 1, član 61. stav 1. i član 64. stav 1);
2) ako, kao vlasnik prevoznog sredstva, vozaču prevoznog sredstva ne
omogući da za vreme upotrebe prevoznog sredstva ima polisu osiguranja ili drugi
dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju, a kao vlasnik motornog vozila i Evropski
izveštaj o saobraćajnoj nezgodi (čl. 8, 31, 36, 38. i 105);
3) ako, kao vlasnik prevoznog sredstva koje služi za prevoz putnika u
javnom prevozu, na vidnom mestu u prevoznom sredstvu i na voznoj karti ne naznači
podatke o zaključenom ugovoru o obaveznom osiguranju (član 14. stav 5);
4) ako, kao vlasnik prevoznog sredstva, u roku iz člana 23. ovog zakona ne
obavesti odgovorno društvo za osiguranje o saobraćajnoj nezgodi (čl. 23, 63. i 66).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i fizičko lice - vlasnik prevoznog
sredstva novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
- 34 -
Član 101.
Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj vozač
prevoznog sredstva:
1) ako za vreme upotrebe prevoznog sredstva nema polisu osiguranja ili
drugi dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju, međunarodnu ispravu o osiguranju
od autoodgovornosti ili drugi dokaz o postojanju takvog osiguranja ili granično
osiguranje i Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi ili iste ne predoči na zahtev
ovlašćenog službenog lica ili ako u slučaju saobraćajne nezgode svim učesnicima te
nezgode koji na osnovu te polise imaju pravo podnošenja odštetnog zahteva ne pruži
lične podatke i podatke o osiguranju, niti razmeni popunjen Evropski izveštaj o
saobraćajnoj nezgodi (čl. 8, 31, 36, 38. i 105);
2) ako ne pruži podatke iz člana 9. stav 2. ovog zakona (član 10. st. 1. i 3).
Za prekršaj iz stava 1. tačka 2) ovog člana kazniće se i fizičko lice - učesnik
štetnog događaja novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
X. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
1. Prelazne odredbe koje će se primenjivati do pristupanja
Evropskoj uniji
Član 102.
Do pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji primenjivaće se odredbe čl. 1.
do 101. ovog zakona, osim za pitanja koja su odredbama čl. 103. do 108. ovog
zakona drukčije uređena.
Član 103.
Ugovor o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti pokriva štete nastale
na teritoriji Republike Srbije, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.
Vlasnik motornog vozila dužan je da pre prelaska granice motornim vozilom
zaključi ugovor o osiguranju od autoodgovornosti za štete pričinjene u inostranstvu i
da o tome ima međunarodnu ispravu.
Društvo za osiguranje koje je vlasniku motornog vozila izdalo međunarodnu
ispravu o postojanju osiguranja od autoodgovornosti sa pokrićem rizika u
inostranstvu, dužno je da oštećenom licu naknadi štetu koja je upotrebom tog vozila
prouzrokovana u inostranstvu, do visine određene propisima o osiguranju od
autoodgovornosti države u kojoj je šteta nastala, odnosno u skladu sa
međunarodnim sporazumom, ukoliko međunarodna isprava važi u zemlji u kojoj je
šteta nastala.
Udruženje propisuje i štampa obrazac međunarodne isprave iz st. 2. i 3. ovog
člana i vrši kontrolu njegove upotrebe, kao i obradu odštetnih zahteva u vezi s tim
osiguranjem.
Član 104.
Strana pravna lica koja obavljaju poslove zdravstvenog, penzijskog i
invalidskog osiguranja imaju pravo isticanja regresnih zahteva prema društvu za
osiguranje saglasno članu 35. ovog zakona i pod uslovom reciprociteta.
Lice koje nije državljanin Republike Srbije, a kome je na teritoriji Republike
Srbije upotrebom motornog vozila, vazduhoplova, čamca ili drugog prevoznog
sredstva u slučajevima iz člana 74. stav 1. ovog zakona prouzrokovana šteta, ima
- 35 -
pravo na isplatu osigurane sume, odnosno pravo na naknadu štete prema
odredbama ovog zakona pod uslovom reciprociteta.
Član 105.
Vozač motornog vozila inostrane registracije dužan je da, prilikom ulaska na
teritoriju Republike Srbije, ima valjanu međunarodnu ispravu o osiguranju od
autoodgovornosti koja važi za teritoriju Republike Srbije, koja pokriva štete najmanje
do iznosa utvrđenog ovim zakonom.
Međunarodnom ispravom iz stava 1. ovog člana smatra se isprava čiju
valjanost priznaje Udruženje, kao član Sistema međunarodne karte osiguranja
(zelena karta).
Udruženje je garant za obaveze zasnovane na ispravi iz stava 1. ovog člana,
do iznosa sume osiguranja važeće na dan nastanka štetnog događaja.
Udruženje blagovremeno obaveštava organ nadležan za unutrašnje poslove
o tome koja se međunarodna isprava iz stava 1. ovog člana smatra valjanom.
Valjanost međunarodne isprave o osiguranju proverava organ nadležan za
unutrašnje poslove na graničnom prelazu, pri ulasku motornog vozila na teritoriju
Republike Srbije, kao i prilikom kontrole saobraćaja.
Međunarodna isprava iz stava 1. ovog člana potrebna je i za motorno vozilo
koje se doprema u Republiku Srbiju nekim prevoznim sredstvom, osim ako u
Republici Srbiji neće biti korišćeno.
Lica koja nemaju valjanu međunarodnu ispravu iz stava 1. ovog člana, dužna
su da na granici zaključe ugovor o osiguranju od autoodgovornosti (granično
osiguranje) sa domaćim društvom za osiguranje, koji važi samo za teritoriju
Republike Srbije.
Granično osiguranje iz stava 7. ovog člana zaključuje se za vreme boravka na
teritoriji Republike Srbije.
Član 106.
Štete za koje odštetni zahtev iznosi manje od 500 evra u dinarskoj
protivvrednosti i za koje su uz zahtev dostavljeni dokazi na osnovu kojih se može
utvrditi obaveza društva za osiguranje, smatraju se malim štetama.
Društvo za osiguranje je dužno da naknadu štete iz stava 1. ovog člana isplati
u roku od osam dana od dana prijema zahteva.
Društvo za osiguranje je dužno da štetu isplati u roku iz stava 2. ovog člana i
u slučaju kad u postupku naknade štete utvrdi da je iznos štete do 500 evra u
dinarskoj protivvrednosti, iako zahtev za naknadu štete nije opredeljen kao zahtev za
naknadu štete iz stava 1. ovog člana.
Član 107.
Najniža suma osiguranja, po jednom štetnom događaju, na koju može biti
ugovoreno osiguranje iz člana 61. stav 1. ovog zakona iznosi:
1) za vazduhoplove koji se koriste za javni prevoz putnika i robe u
domaćem i međunarodnom vazdušnom saobraćaju:
(1) mase do 2.700 kg 50.000 evra
(2) mase od 2.701 kg do 5.700 kg 110.000 evra
(3) mase od 5.701 kg do 27.000 kg 310.000 evra
- 36 -
(4) mase od 27.001 kg do 72.000 kg 620.000 evra
(5) mase preko 72.000 kg 1.000.000 evra
2) za ostale vazduhoplove bez obzira na namenu
(zmajevi, ultralake jedrilice, paraglajderi,
jedrilice, baloni, zmajevi sa motorom,
ultralaki vazduhoplovi sa motorom,
vazduhoplovi sa sopstvenim pogonom
i ostali vazduhoplovi) 40.000 evra
Član 108.
Društva za osiguranje koja obavljaju poslove osiguranja od autoodgovornosti
dužna su da primenjuju zajedničke uslove osiguranja, premijski sistem sa
jedinstvenim osnovama premije osiguranja za te poslove i minimalnu tarifu, koji
sadrže i bonus-malus sistem iz člana 43. ovog zakona.
Narodna banka Srbije daje prethodnu saglasnost na zajedničke uslove,
premijski sistem i tarifu iz stava 1. ovog člana koje donosi Udruženje, kao i na njihove
izmene i dopune.
2. Usklađivanje poslovanja i završne odredbe
Usklađivanje poslovanja društava za osiguranje
i uspostavljanje baze podataka
Član 109.
Društva za osiguranje koja se bave poslovima obaveznog osiguranja dužna
su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona u roku od 60 dana od
njegovog stupanja na snagu, osim ako odredbama ovog zakona za pojedina pitanja
nije određen drugi rok.
Društvo za osiguranje organizovaće baze podataka iz člana 9. stav 2. ovog
zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu akta iz člana 9. stav 4.
ovog zakona.
Usklađivanje poslovanja Udruženja
Član 110.
Udruženje je dužno da, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog
zakona, uskladi odredbe statuta Udruženja koje se odnose na vršenje javnih
ovlašćenja i da ga dostavi Vladi na saglasnost, u skladu sa članom 72. ovog zakona.
Udruženje će obaveze garantnog fonda pri Udruženju, nastale do dana
stupanja na snagu ovog zakona, izmirivati saglasno propisima koji su bili na snazi do
dana stupanja na snagu ovog zakona.
Udruženje je dužno da, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog
zakona, donese propis iz člana 9. stav 4. ovog zakona.
Informacioni centar iz člana 50. ovog zakona otpočeće sa radom u roku od
jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Registar štetnih događaja iz člana 58. ovog zakona uspostaviće se po isteku
jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, od kada će i društvo za
osiguranje otpočeti sa izdavanjem potvrde iz člana 59. ovog zakona za period za koji
raspolaže odgovarajućim podacima.
- 37 -
Početak rada Garantnog fonda
Član 111.
Garantni fond otpočeće sa obavljanjem poslova utvrđenih ovim zakonom po
isteku dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do početka rada Garantnog fonda poslove iz njegovog delokruga obavljaće
Udruženje, saglasno propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog
zakona
Udruženje je dužno da poslovanje nastalo po osnovu obaveza garantnog
fonda pri Udruženju proisteklih po osnovu ugovora o obaveznom osiguranju
zaključenim sa društvima za osiguranje kojima je oduzeta dozvola za obavljanje
poslova osiguranja do dana stupanja na snagu ovog zakona, obavlja preko
posebnog namenskog računa garantnog fonda pri Udruženju.
Poseban namenski račun garantnog fonda pri Udruženju iz stava 3. ovog
člana Udruženje je dužno da otvori po stupanju na snagu ovog zakona..
Danom početka rada Garantnog fonda Udruženje će tom fondu preneti
sredstva, prava i obaveze u vezi sa tim sredstvima, koji se odnose na teritoriju
Republike Srbije, kao i pripadajuću opremu, arhivu i dokumentaciju koja je služila za
obavljanje poslova tog fonda, osim onih koji se odnose na izmirivanje obaveza iz
stava 3. ovog člana. Garantni fond će preuzeti i zaposlene u Udruženju koji su u
Udruženju, na dan stupanja na snagu ovog zakona, obavljali poslove Garantnog
fonda iz stava 2. ovog člana.
Izvori sredstava za izmirivanje obaveza od strane garantnog
fonda pri Udruženju
Član 112.
Izvori sredstava garantnog fonda pri Udruženju za pokriće obaveza iz člana
111. stav 3. ovog zakona su: dodatni doprinos društava za osiguranje i drugi izvori
saglasno propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Dodatni doprinos iz stava 1. ovog člana uplaćuju društva za osiguranje
izdvajanjem iz premije obaveznog osiguranja i sredstava ostvarenih od regresnih
zahteva prema licima koja nisu zaključila ugovor o osiguranju od odgovornosti, na
način, u rokovima i obimu koje utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija.
Pod drugim izvorima iz stava 1. ovog člana smatraju se sredstva pribavljena
iz budžeta Republike Srbije, deo sredstava ostvarenih privatizacijom društava za
osiguranje, donacije domaćih i stranih pravnih lica i druga sredstva koja utvrdi
ministar nadležan za poslove finansija.
Visinu sredstava iz budžeta Republike Srbije utvrđuje ministar nadležan za
poslove finansija.
Agencija za osiguranje depozita, koja obavlja funkciju stečajnog upravnika u
društvima za osiguranje kojima je oduzeta dozvola za obavljanje poslova osiguranja
do dana stupanja na snagu ovog zakona i nad kojima je pokrenut postupak stečaja,
dužna je da ministarstvu nadležnom za poslove finansija dostavlja mesečne izveštaje
o prijavljenim potraživanjima, kao i projekciju očekivanog dospeća obaveza za
naredna tri meseca za štete nastale po osnovu zaključenih ugovora o obaveznom
osiguranju sa tim društvima za osiguranje.
Udruženje ulaže sredstva koja su namenjena za izmirenje obaveza garantnog
fonda pri Udruženju, shodnom primenom propisa kojima je regulisano deponovanje i
ulaganje sredstava osiguranja društava za osiguranje.
- 38 -
Imenovanje članova upravnog odbora Garantnog fonda
Član 113.
Vlada će imenovati predsednika i članove upravnog odbora Garantnog fonda
najkasnije 60 dana pre početka rada Garantnog fonda.
Donošenje statuta i imenovanje direktora Garantnog fonda
Član 114.
Upravni odbor Garantnog fonda će u roku od 30 dana od dana imenovanja
predsednika i članova upravnog odbora doneti statut Garantnog fonda i imenovati
direktora Garantnog fonda.
Rok za donošenje propisa za izvršavanje ovog zakona
Član 115.
Propisi za izvršavanje ovog zakona iz člana 19. stav 2, člana 26, člana 42.
stav 3. i člana 43. stav 2. ovog zakona, doneće se u roku od šest meseci od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Početak primene obaveznog osiguranja za vlasnike čamaca
Član 116.
Vlasnik čamca iz člana 64. stav 1. ovog zakona dužan je da zaključi ugovor o
osiguranju iz tog člana, u skladu sa odredbama ovog zakona, najkasnije do dana
upisa čamca u odgovarajući registar, odnosno do dana obnavljanja tog upisa.
Odložena primena pojedinih odredaba Zakona
Član 117.
Pojedine odredbe ovog zakona primenjivaće se počev od, i to:
1) odredbe čl. 6, 27, 33, 34, 36, 37. i 38, člana 42. stav 1, čl. 46. do 49,
člana 50. stav 3. tačka 6) i stav 8, člana 51, čl. 53. do 57. i člana 60, od dana
pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji;
2) odredbe člana 22. st. 1, 2, 4. i 5. i člana 43. stav 3, po isteku tri godine od
dana stupanja na snagu ovog zakona;
3) odredbe člana 42. st. 2. do 4. i člana 43. stav 1, po isteku jedne godine
od dana stupanja na snagu ovog zakona;
4) odredbe člana 61. st. 2. do 7. i stav 9. i člana 62, od 1. januara 2010.
godine;
5) odredbe člana 96, od dana pristupanja Republike Srbije Svetskoj
trgovinskoj organizaciji.
Prestanak važenja propisa
Član 118.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe o
obaveznom osiguranju (čl. 73. do 108, čl. 111. i 112.) i odredbe čl. 143. do 146.
Zakona o osiguranju imovine i lica („Službeni list SRJ”, br. 30/96, 57/98, 53/99 i 55/99
- 39 -
i „Službeni glasnik RS”, broj 55/04), osim odredaba člana 86. tog zakona koje
prestaju da važe po isteku tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji prestaju da važe odredbe
pododeljka 1. odeljka X. ovog zakona (čl. 102. do 108), osim:
1) odredaba člana 104, koje prestaju da važe danom pristupanja Republike
Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji;
2) odredaba člana 107, koje prestaju da važe 1. januara 2010. godine;
3) odredaba člana 108, koje prestaju da važe devedesetog dana od dana
pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
Stupanje na snagu Zakona
Član 119.
Ovaj zakon stupa na snagu devedesetog dana od dana objavljivanja u
„Službenom glasniku Republike Srbije”.
April 06 , 2010, 05:38:17 PM
Shoutbox
